завичај
као део поставке чачанског музеја.
Мундири, блуза, шиљел, шапка... део су
изложбене поставке. Народни
музеј у Чачку чува једине примерке одеће
српских војвода с почетка 20. века и игром
судбине баш оне које је носио најмлађи
од четворице војвода - Петар Бојовић
(1858-1945), начелник штаба Врховне команде
Српске војске и командант Прве армије
у пробоју Солунског фронта, пре 96 година.
- Униформе
из заоставштине војводе Бојовића спадају
у јединствене и најдрагоценије примерке
службеног одела српске војске, јер сем
његовог великог војводског мундира,
који је изложен у Народном музеју у
Чачку, црног војводског дворедног
мундира са шапком, војводске црне блузе
и војводског шињела, који су на поставци
која крстари Србијом - не постоје други
сачувани примерци - истиче Радивоје
Бојовић, музејски саветник.
Црвени
мундир, део најсвечаније одеће за
војводе, подсећа кустос Бојовић, позајмљен
је од Чачана, када је пре неку годину
организована изложба у САНУ, јер је то
био једини примерак у Србији. Недавно
су збирку у Чачку обогатиле и еполете,
на којима је на кружном пољу извезен
војводски знак - бели двоглави орао.
- Изложбе
експоната и докумената о српских
војводама организовали су Библиотека
Матице српске, Историјски музеј Србије
и спомен-кућа војводе Живојина Мишића
у Струганику. Нигде није било уноформи
војвода. Једино се зна да је униформа
војводе Степе Степановића пре Другог
светског рата дата Војном музеју, али
јој се изгубио траг, док се Радомиром
Путником готово нико од мезеолога није
бавио - наглашава кустос Бојовић.
И поред
вела заборава, Музеј у Чачку је пре 30
година међу првима у Србији препознао
тему и са првим експонатима које је
добио, почео прикупљање грађе о војводи
који је 46 година провео у војничкој
служби у артиљерији, коњици и пешадији,
прешавши пут од водника до начелника
штаба Врховне команде.
- Породица
Бојовић припада и традицији Моравичког
округа, јер је Петар основну школу
похађао у Ивањици, његова породица се
у тренуцима неизвесности током Првог
светског рата склањала у Чачак, у кућу,
која је касније била резиденција његовог
брата, владике Јефрема. Варош поред
Западне Мораве била је место у коме је
радо боравио у гостима код брата, а и
војводе Степе Степановића - истичу у
чачанском Музеју.
После шест
година обиласка градова у Србији, изложба
Народног музеја из Чачка „Војвода Петар
Бојовић - живот и победе“ коначно је,
поводом 100-годишњице одбране Србије у
Великом рату, стигла у завичај војсковође
- Нову Варош. Аутор изложбе Радивоје
Бојовић фотографијама, документима,
предметима и речју прати животни и
ратнички пут Бојовића од турског роба
и чобаначета у златарском селу Мишевићи
до ослободиоца свог народа, учешћем у
шест ратова на крају 19. и почетком 20.
века.
Дародавац још тајна
Делови
одеће војводе Бојовића чувани су са
великом љубављу, а како их је и од кога
Музеј добио 1984. године још увек чувамо
као тајну - једино је што открива кустос
Бојовић.
Незванично
се, пак, сазнаје, да се после смрти војводе
1945. године у Београду и гашења његове
лозе - заоставштина развлачила, па су
неки вредни предмети стигли и у околину
Ниша.
Д. Гагричић,
Новости