Професор др
Светомир Стаменковић у магацину на
својој окућници, фото -
Г. Оташевић
онолико
колико прима хладњача „Чачанска јабука”
у Доњој Трепчи, коју је ортачки подигло
20 великих воћара из овог краја. Међу тих
двадесет је и професор универзитета и
један од водећих српских стручњака за
заштиту биља, др Светомир Стаменковић
(66), и објашњава зашто посао није склопљен.
- У нашим условима,
и иначе, не може се очекивати да се сви
одмах сложе око нечега. Једноме тренутно
није потребан новац, други верује да ће
постићи бољу цену на пролеће, трећи је
незаинтересован, и понуда је одбијена.
А главни проблем је, уствари, што нико
од нас, укључујући и мене, не зна какве
ће цене бити од половине фебруара до
маја, што је права сезона за извоз у
Русију – каже др Стаменковић за
„Политику”.
Тактизирајући,
воћари се уздају у чињеницу да је хладњача
њихова што умањује трошкове, да у њеној
заштићеној атмосфери скоро и нема кала
(један проценат месечно) и да ће их шест
месеци чувања воћа ту, у гајбицама,
коштати само три динара по килограму.
- И иначе, извоз
јабука у Русију ове јесени је мањи него
лани у исто доба, што је такође тешко
разумети. Јер, Русија је у међувремену
увела забрану увоза пољопривредних
производа из држава Европске уније што
би, по логици, аутоматски требало да
увећа наш извоз у РФ – додаје професор.
Он истиче да се
извозом воћа у Русију бави шест предузећа
из Чачка и да, уз уситњену производњу
од 30 до 300 тона по воћару, сви заједно
нису важан чинилац за тржиште какво је
руско.
- Ни на домаћим
пијацама тренутно не цвета тражња, виђам
људе који купују по пола килограма воћа
јер немају за више. Килограм падалица
откупљује се за пет динара али са том
ценом тешко је покрити само транспорт.
Прва класа јабуке на велико продаје се,
зависно од сорте, за 25 до 45 динара, само
што је у продавницама цена надзизана
на 50 до 100 динара, и зато нема веће тражње.
Јабуке су, на
неки начин, стратешки производ чачанског
краја, гаје се на 1.800 хектара и доносе
највећи приход од свег воћа. Овогодишњи
род вредан је 22 милиона евра (30 тона по
хектару, 400 евра по тони), али данас нико
не зна када ће и под којим ценама да буде
уновчен.
- Просечни принос
у јабучњацима овог краја је 30 тона, или
четвртину испод уобичајеног. У целини,
година је за произвођаче била изузетно
тешка, са пуно кишних дана и обилних
падавина које су спирале препарате са
лишћа и плодова, па су многи били оштећени.
То је поскупело заштиту десет процената,
јер су поједини воћари своје засаде
прскали чак 22 до 25 пута – наводи професор
др Светомир Стаменковић, који у Бањици
на Јелици гаји крушке, јабуке и шљиве у
свом воћњаку на 6,5 хектара.
Г. Оташевић,
Политика
