стени налази се Хаџи Проданова пећина у којој је становништво током Другог српског устанка, тражило спас од Турака. Карађорђев војвода Хаџи- Продан Глигоријевић на овом месту је скривао своје устанике, па се српски народ у жељи да прежици крио међу хладним стенама. Изузетно узак улаз није дозвољавао непријатељу да их пронађе и одведе у ропство. У пећини су проводили дане, јели шта су имали, али и ковали планове и одатле ишли у даљу борбу против Турака.

„Ова пећина сврстава се у малобројна палеолитска налазишта на централном Балкану, а до сада су археолози истражили првих четири стотине метара. Према непотврђеној легенди излаз из ове пећине је у драгачевском селу Котража, али још нико је није препешачио до краја“, рекао је Милоје Остојић из Туристичке организације Ивањице.

Пре је ова Хаџи-Проданова пећина била незаобилазна тачка свих ђачких екскурзија, али је потом била затворена за јавност. Пре неколико година урађена је њена адаптација, па је овај спелеолошки бисер Србије поново засијао пуном сјајем. Препуна пећинског накита, неретко је била и на мети крадљиваца.

“Кад се прође први ходник дужине од 400 метара, наилази се на велику дворану чија се висина креће од 16 до 20 метара у поједним деловима. У њој се може видети сјајан пећински накит, сталактити и сталагнити. Део је оштећен јер су посетиоци улазили и ложили ватре, правили прославе, па чак и дочеке нових година и рођендане. Ломили су накит, а знамо да је за његово стварање потребно много година. Сада је свему томе дошао крај, пећина је уређена, постављена ледена расвета и заиста је прави драгуљ кад је у питању туристичка понуда наше општине“, каже Остојић.

Овај сјајан спелеолошки локалитет посебан је и по томе што међу њеним шупљинама живи око шест врта слепих мишева, а три су ендемске и нема их на другим местима и строго су заштићене.

Поводом намере да се обнови црква Светог архангела Михаила која се налази испред пећине, 2003. Године започела су заштитна ископавања, а том приликом на самом улазу откривени су остаци праисторијске керамике и плеистоценске фауне. Истражено је пет хоризоната, у којима су пронађени остаци пећинског медведа, вука, козорога и разних глодара и птица. Већина палеолитских налаза откривана је на платоу испред пећине.

ГЗС/РИНА