Али по сведочењу старих туда је пролазио и највољенији српски патријарх Павле који је овде провео део свог монашког живота и у овој наделеко познатој божијој кући се излечио од туберкулозе 1946. године.

“Причали су ми да је тим путем ишао пешке од манастира до лекара у бању Горњу Трепчу. Ми смо као деца овуда пролазили и надали се да ћемо га можда срести”, прича стари мештанин села Горња Трепча.

Шумовита стаза дугачка 4,5 километара

Иако су му лекари предвиђали само неколико месеци живота, тад искушеник у манaстиру Гојко Стојчевић, а касније српски патријарх Павле, доживео је исцелење. У знак захвалности ручно је изрезбарио мали дрвени крст који се и данас чува у манастирској ризници као светиња.

У овом шумадијском селу поносни су што је патријарх оздравио управо овде и да се то не би заборавило мештани су покренули иницијативу да се стаза којом је пролазио назове по њему – Стаза патријарха Павла.

“То је стаза здравља и стаза исецелења. Сигуран сам да за Србе има симболичку вредност. Треба да пратимо стазу патријарху Павла и као појединци и као народ. Сама шетња овуда има лековити значај и даје мир”, каже мештанин Милинко Гојковић.

Милинко Гојковић

Стаза која спаја манастир Вујан и Атомску бању Горњу Трепчу дугачка је 4,5 километара и представља природну оазу на обронцима Вујна.

“Кад би стаза постала проходна сигуран сам да би то још више употпунило наш садржај и пружило гостима незаборавно искуство. Неопходно је да се реше имовинско правни односи и онда да се крене са радовима на обележавању”, изјавио је Славко Милeнковић,  директор Атомске бање Горња Трепча.

Славко Милeнковић, директор Атомске бање Горња Трепча

Али, док стаза не буде проходна до манастира Вујан може се стићи само Ибарском магистралом.

ГЗС/ РИНА

Манастир Вујан