– на некадашњим летњим стаништима сточара ничу колибе за одмор.

У Негбини, нововарошком селу на јужним падинама Муртенице, решили су да се, уместо јадиковки и вапаја, молби и петиција – ухвате у коштац са беспућем. Мештани прикупљају паре као учешће за долазак буџетских средстава и градњу пута којим би изашли у висове, отворили недра планине и другима показали њене чари.

Заборављени, мештани се не предају судбини

А планина необичног имена, које је некада служило за подсмех („Какав си, к’о из Муртенице?“), од вајкада је „тамна гора“ због обиља четинара, висова и беспућа. Истина, у подножју је опасују путеви: с југа је магистрала за јужни Јадран, од Кокиног Брода преко Јасенова, Беле Реке до Љубиша стари „бански“ друм, а круг затвара крак до Водица на Златибору. Муртеницу, међутим, пресеца само један и то шумски пут, од Борове Главе до Страже, чији је део трасе у веома лошем стању. Чак петнаестак мањих саобраћајница, асфалтних и макадамских, што полазе из осам нововарошких и два чајтинска села, нестаје у врлетима и на висоравни, на некадашњим кириџијским и рабаџијским стазама.

– На уском путу вода однесе све што се наспе или се због слабе подлоге брзо стварају локве. Настављамо радове на асфалтирању сеоског пута преко Илића према Забоју, Блатини и некадашњим колибама на планини, где домаћинстава имају већину поседа – ливаде, њиве и шуме. Фамилије Илићи, Браловићи и Ђенићи , као и земљаци расути широм Србије, сакупили су 1.100.000 динара, као услов за добијање знатно веће суме општинских пара – наглашава Гвозден Ђенић, један од чланова Одбора за градњу пута и председник Савета Месне заједнице Негбина.

Царство тишине на преко 1.350 метара

И док дреше кесу и чекају ваљак и багере да пређу с једног краја планине на други, у Негбини траже од Шумског газдинства да пробије деоницу од само 400 метара на Јаворском путу, како би избили у Равни Тор, који је на око два километра. Одатле се, кажу, лако наставља колима према Љубишу и Боровој Глави.

– Наша средства су скромна и недовољна за пут. Ред је да и село добије неку мрвицу од хиљаде кубика грађе и огрева које се деценијама извлаче из Муртенице – кажу Мирослав Браловић (70) и Иван Илић (40). – Муртеница је остала заборављена између туристичких центара Златибора и Златара, иако не заостаје по лепоти, а предњачи шумским благом и водом...

Реткост бор муника, изнад засеока Илић

Уз остатке Јаворског пута, који је готово један век повезивао села и карауле дуж границе Кнежевине Србије и Османског царства – никло је девет кровова. Стижу oвамо они којима је Муртеница не само на личној карти, већ и на срцу, на дедовини подижу колибе. Тако их зову, иако им није некадашња намена да буду летња страништа сточара и купе мрс, већ су за одмор и уживање.

Старине, преуређен шпорет циганац у колиби поред Јаворског пута

У селима на падинама планине често кажу, а и запевају: „Муртенице, моја окућнице“...

Предање каже да је неки хајдук, што се тамо скривао, певао: „Муртенице, моја окућнице“. Шума нам близу, куће у гору зарастају....

– А докле је окућница?

– Докле се чује секира!

Струја из соларних плоча током целе године

Сунце у сијалици

На некадашњим колибиштима, далеко од водова струје, уместо фењера и лампе - „електрика“ стиже из соларних плоча. Прва сијалица планина је 2006. године, а нови уређаји, инвертори, напон од 12 волти дижу на 220 волти, па се користе и фрижидери, телевизори...

Нова фасада, умивају цркву уз помоћ дародаваца

Нова фасада цркве

У току су радови на умивању цркве посвећене Рођењу светог Јована Крститеља. Храм на заравни, недалеко од магистралног пута, саграђен је у периоду од 1936-1940. године.Свештеник Драгослав Јараковић и Горан Илић, председник Црквеног одбора, кажу да, захваљујући дродавцима, црква добија нову фасаду, а подигнут је и објекат за паљење свећа.

ГЗС / Д. Гагричић