донела одлуку да прихвати тзв. Македонску православну цркву – Охридску архиепископију, у канонско општење, саопштено је из СПЦ, а то би на крају требало да резултује решењем спора који је започет 1967, када се Македонска црква издвојила из СПЦ.
„Ово је тренутно вив-вин ситуација и за Српску православну цркву и за Македонску православну цркву – Охридску архиепископију. Решење је добро јер је боље кренути путем коначног решења проблема него наставити као и претходних 55 година путем спорења, што свакако није у интересу ни српског ни македонског народа, као ни Србије ни Северне Македоније", истиче за Глас западне Србије Митко Арнаудов са Института за међународну политику и привреду.
Он подсећа да су обе државе секуларне и да поштују начело одвојености цркве од државе.
„Овај значајан корак ка нормализацији односа обеју цркава у овом тренутку није само црквено питање већ и питање добре воље обе стране а то је и те како једна од основних вредности европских народа", навео је Арнаудов.
Да је решење спора старог пола века на помолу и у фази окончања, први је указао Драшко Ђеновић, верски аналитичар.
Он је недавно за ГЗС најавио да разговори двеју цркава иду у добром смеру.
„Претходних дана су се, далеко од очију јавности, одвијали разговори између Српске православне цркве и представника поглавара Македонске цркве, архиепископа охридског Стефана. Оно што би могло да буде решење је потпуна независност у унутрашњем деловању унутар граница Северне Македоније за Македонску православну цркву, а да се за поглавара, архиепископа охридског Стефана, даје сагласност из Београда, односно да то мора да потврди српски патријарх. Такође, Македонци би требало да спомињу српског патријарха на првом месту, као свог патријарха иако ће бити самостални и независни", објаснио је прошле недеље Ђеновић.

ГЗС