веома успешном спортском каријером, јер се доказао наступајући за неколико великих фудбалских клубова.

Ко је голобради младић из прањанске „Локве“ који је истрчао на терен једном „Селтику“, био у тиму који је нокаутирао славни „Ајакс“ у Лиги Европе, бриљирао против „Зенита“ и пружио одличну партију против Реала?

„Од седме године се не одвајам од лопте. Сећам се свог првог тренинга и дечачког сна да заиграм на великом стадиону. Нећете веровати, али прву подршку добио сам од моје баке која ме је бодрила. Она је била моја највернија публика која није пропустила ниједну моју утакмицу. Нажалост она више није са нама, али мислим да би била много поносна на мене“, прича Јевтовић.

Фото: Приватна архива

И данас се радо сећа својих тренинга у Школи фудбала у Прањанима, првог тренера Стјепана Катанића, са којим је вредно радио скоро пет година.

„Да није било Стјепана и Горана Арсенијевић - Ћелпа вероватно никада не бих постао фудбалер, хвала им за упорност и веру у мене. То су били моји први кораци у које je мало ко сем њих тада веровао“, истакао је Јевтовић.

А управо ту се брусио. Као ученик прањанске школе први пут истрчао је на терен и заиграо против великих клубова попут чачанског Борца или ужичке Слободе. Прве аплаузе побрао је у тим пријатељским дуелима, одакле су убрзо стигле и понуде да пређе у њихове редове.

Фото: Приватна архива

Борчев дрес обукао је 2006. године где је играо за кадете и омладинце. Ту је потписао и свој први професионални уговор на четири године. Вероватно заувек ће памтити свој први погодак против "Партизана" у сред Београда.

Ипак то је био само почетак јер се Јевтовић брзо отиснуо у печалбу. Јануара прошле године преселио се у Бодо у Норвешкој за који је играо седам месеци. Уследио је позив од Анталијуспора из Турске са којима је потписао уговор на четири године.

„Након шест месеци играња за Анталијуспор, дошао сам у Росенборг где сам већ годину дана. Имали смо веома успешну сезону. Јесењи смо прваци, ово је моја прва титула, а Росенборг је освојио и Супер куп. Веома сам задовољан пруженим партијама и резултатима које је направио клуб за који наступам“, каже Јевтовић.

Фото: Приватна архива

Међутим, велико је питање где ће заиграти наредног пролећа будући да је уговор при истеку, а у оптицају су неколико страних и два највећа српска клуба.

„Црвена Звезда и Партизан ме желе у својим редовима. Искрено ближи сам Црвеној звезди, јер навијам за њу, остварио би дечачки сан, а и мој кум Бранко Јовичић - Бакула је тамо“, рекао је Јевтовић.

Милан са породицом, фото: Приватна архива

Милан са својом супругом Иваном има два сина Андреја и Матеја, за које каже да су поред родитеља његова највећа подршка. Не може, а да не помене пријатеље Лазара Максимовић, кума Бранка Јовичић и менаџере браћу Милана и Ивана Дудић.

„Иван и Милан брину о мојој каријери и да није њих ништа не би било овако. Такође, морам рећи да сам доста научио од Самуела Етома и Никласа Бендтнерома који су ми велика подршка ван терена и на терену. Сјајни су то људи и велики спортисти“, закључио је Јевтовић.

ГЗС/Милица Папић

Фото: Приватна архива