између Босне и Херцеговине и Србије и то од три града Бајина Башта, Крупањ и Владимирци, рекла је Весна Ђурић председница те општине.

Према њеним речима и то је једно од решења када су у питању дивље депоније.

„То значи да је општина у обавези да одабере једну месну заједницу, ми смо у овом случају одабрали МЗ Вишесава, која је приградска месна заједница, има негде око 1870 становника и како даље програм пројкета напредује, ми ћемо мештанима поделити 300 канти за смеће и 100 компостера. У канте за смеће ће сеодлагати суви отпад, а у компостере органски или мокри отпад. Тај суви отпад из канти за смеће даље се депонују на депонију „Дубоко” где ће се вршити примарна селекција, а органски, мештани ће константним одлагањем органског надоградити тако што ће се претварати у компост или у хумус”, појаснила је Ђурић.

Весна Ђурић, председница општине Бајина Башта, фото: ГЗС

Она је истакла да треба да се утиче на свест суграђана, мада је мишљења је општина Бајина Башта доста напредовала што се тиче екологије и заштите животне средине, јер, према њеним речима млађе генерације које стасају од малена кроз своје предмете од првог разреда се едукују се што се тиче заштите животне средине. Они од малена усвајају нова знања и вештине, и труде се кроз разне радионице да развијају свест о значају одлагања отпада, као и томе колико саме дивље депоније лоше утичу на здрвље и живот становништва.

„Морамо и да се похвалимо нашим Гимназијалцима, који су освојили прво место у Србији, што се тиче пројекта везаног за екологију и награђени су. Они са својом професорком заједно одлазе у Дубаи да представе Србију, што само значи да имамо потенцијала”, закључила је Ђурић.

ГЗС