Бака Миросанда, прославила 101 рођендан уз праунуке 


Todorović za osam godina asfaltirao 500 km lokalnih puteva, evo šta je još planirao              Danas je Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti posle Velikog petka              U Srbiji danas oblačno, ponegde kiša i pljuskovi, a popodne prestanak padavina.              Gradonačelnik Čačka Milun Todorović posetio Mz Ključ              Za lokalne izbore u Čačku pod rednim brojem 2 izborna lista advokata Ivana Ćalovića              Na Zlatiboru se traži krevet više              Predsednik Aleksandar Vučić i premijer Miloš Vučević položili su cveće i zapalili sveće na spomenik ubijenima u Malom Orašju I Duboni              Rekonstrukcija gradskog trga u Čačku polako ulazi u završnu fazu              Pokret ,,Mi snaga naroda,, prof.dr.Branimir Nestorović prikuplja potpise podrške u Čačku             

 
Бака Миросанда, прославила 101 рођендан уз праунуке
Trenutno na sajtu: 644       |       Podeli:
16.03.2017 | 0 коментар(а)



Ивањица - Најстарија Ивањичанка, бака Миросанда Стевановић из Осонице, прославила је свој 101. рођендан. Окружена породицом, још бистре главе,

расположена за разговор и евоцирање успомена на дугу прошлост коју памти. Прецизно се сећа догађаја и имена, као да их из књиге чита. Вид и слух су ослабили, ноге полако издају, али са штапом је још покретна. Наложи ватру, припрема клупка за везивање малина, дружи се са праунуком Николином. До пре 2 године прела је вуну, плела чарапе и сама себи прала веш. Зима и снег су је приковали за кућу и кревет, али чим отопли изаћиће да прошета, донесе дрва…

Жали се ова времешна старица на тежак живот који је у млађим годинама живела, на сву муку и проблеме које је морала да превазиђе, и пита се, зашто је још увек ту. Каже да је одавно било време за „друго село“, али судбина као да још планова има са њом.

„Сахранила сам ћерку и два сина, једног од само шест месеци. Тешко ми је. Није добро да родитељи децу сахрањују“, са пуним очима суза сведочи старица.

Бака Миросанда родила се у породици Чегањац у Осоници, усред Првог светског рата, 1916. године. Живело се тада у тешкој немаштини, били су више гладни него сити. Имала је шесторо браће и сестара. Са 19 година удала се за Бранка Стевановића, 3 године старијег од себе. Тек након започетог заједничког живота, муж јој је отишао у војску. Недуго по повратку стигао је рат, а Бранко је завршио у Немачкој у заробљеништву. Тамо је остао четири и по године, оставивши за собом породицу, жену и ћерку.

Присећа се Миросанда ових грозних година са презиром у гласу према разним војскама које су вршљале Осоницом. И данас када је питате које су то војске биле, каже да не зна. Рат јој је узео свекра, а и сама је често била у опасности.

„Једном наиђе нека војска, па мене узеше за „путовођу“. Ишла сам и пред њима, али и за њима, вукући грану за собом како бих помела траг чизама тих војника. Спасио ме комшија који се понудио да иде даље са њима уместо мене, а касније су му ти исти војници језик одсекли“, каже Миросанда.

„Ратне године су биле тешке, били смо гладни и боси, муж у заробљеништву, болести је било много. Трпела сам, борила се, гурала напред. Друге није било. Сналазили смо се како смо знали и умели“.

Бранко се након рата вратио из Немачке и изродили су још петоро деце. Четири сина и једну ћерку. Миросанда је бринула о кући, деци, стоци. Преко лета је боравила код колибе изнад села, чувала стада, али и помагала у кошењу и плаштењу, градњи куће. И тако деценијама у круг, као по утабаној стази.

Данас се сећа готово свега, догађаје ниже као да су се јуче десили, али са сетом у гласу. Доживела је старица и многе лепе и срећне тренутке у свом веку. Рођење деце, унучади, праунучади. Свадбе, рођендане, испраћаје у војску. И данас је срећна. Обилазе је потомци, помажу, брину о њој. Живи са најмлађим сином Стојаном и његовом породицом.

На питање шта је рецепт за дуг живот бака Миросанда не зна одговор.

„Знам само да морате бити поштени, вредни и да морате доста да радите. Ето, ја сам и радила и мучила се, па доживех оволике године. А није требало бити тако. Волела сам и да попијем чашицу две дневно. Никада се нисам напијала, а онда сам једног дана потпуно престала. Не памтим кад сам била код лекара, а пијем лекове за притисак“, каже бака.

Године су прошле и са собом јој однеле мужа и двоје деце. Она и даље чека на свој ред који је, каже, одавно требао доћи. На зиду чува спаковану одећу, за „друго село“, а у њој и неколико својих фотографија, за спомен.

Поред тешких година, живот јој је донео и богатство. Близу 20 унучади, праунучади и чукунунучади. Међу последњим жељама су да јој се ожене два унука и да остатак породице буде здрав.

Међу првим гостима на рођендану баке Миросанде били су представници Центра за социјални рад и Црвеног крста из Ивањице, уручивши јој том приликом пригодне поклоне.

Извор: Блиц, Беба Бојовић




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 159.098.977 посета
Тренутно на сајту: 641 посетилац(a)