Потражња за плацевима услед пандемије корона вируса вишеструко је скочила, али сада су веће и цене. Некада се ар плаца на Голији продавао за неколико стотина марака, а сада је у зависности од локације та цена и неколико хиљада евра.

„Цене плацева су свакако порасле у последњих пар година због велике потражње, а у овом тренутку велики број плацева је распродат. На Голији постоји доста рестриктивних зона, а главни смештајни капацитети налазиће се на подручју којим управљају Србијашуме. Међутим, оно што је проблем у овом тренутку јесте слаба понуда на планини Голији, али свакако се чека почетак изградње првих ски стаза које се већ дуго најављјују, али се још увек ништа не дешава", рекао је за РИНУ Миланко Бошковић власник агенција за продају некретнина.

Он истиче да је цена некретнина у самој Ивањици скочила за око 30 одсто, док је на самој Голији то знатно више.

„Према нашим анализама, сви који имају смештајне комплексе на Копаонику и Златибору, купују парцеле и на нашој Голији, у разговору са њима схватио сам да им је доста тих пребукираних планина и самим тим желе нешто дивље, а купци плацева на Голији најчешће су из Београда и Војводине. Оно што се свакако намеће као приоритет јесте да и поред велике експанзије сачувамо Голију и избегнемо да постане као други туристички центри", каже Бошковић.

У наредних пет година, инвестирати у ову дивљу планину свакако би могао бити пун погодак јер ће ускоро бити завршен приступни пут у само срце Голије.

„Када почну са радом ски стазе, цене пашњака и ливада овде ће додатно скочити. Голија је сублимација планина у окружењу као што су Стара планина, Копаоник и Златибора заједно, и то све на једном месту. Она има капацитет од 27 000 скијаша на један сат што нема ни једна планина у окружењу и ретко која у Европи", закључује Бошковић.

Највиша је планина југозападне Србије, јер се њен врх, Јанков камен, налази на 1833 метара надморске висине. Голија је једна од најшумовитијих планина у нашој земљи, а нарочито је заступљена букова шума. На овом подручју специфични су клима и ветрови, па се ово подручје може назвати правом ваздушном бањом. Пружа се у дужини од 32 километра у облику положеног латиничног слова „с“, испресецана је сливовима река Студеница и Моравица, а због свог специфичног биодиверзитета проглашена је за Парк природе, а 2001 један њен део УНЕСКО је прогласио Резерватом биосфере.

ГЗС/РИНА