и воде, са 10 000 динара пензије. Самоћа, болест и немаштина њена су свакодневица. Кућа у којој је живела са покојним супругом урушила се приликом бомбардовања телевизијског предајника на Овчару.

„Тада су нам испуцали зидови и плафони, али нас је земљотрес у Краљеву, који се и код нас добро осетио, докрајчио“, прича за Глас западне Србије Милосава и кроз сузе додаје да јој се том приликом штала у којој је држала „понеко живинче“, потпуно срушила.

Због проломљених плафона који су претили да се потпуно уруше Милосава је морала да пређе у помоћну просторију која је зидана пре 100 година и служила јој је као шупа. У том чађавом собичку без струје Милосава проводи своју старост. Каже да се обраћала Центру за социјални рад у Чачку, али да због пензије коју прима не може да оствари никакву трајну помоћ осим једнократне финансијске и понеког пакета хране и хигијенских средстава. Комшије јој изађу у сусрет колико могу, одвезу је до лекара, спреме јој по нешто да једе, дотерају који метар дрва да се не смрзне...

„Никоме данас не претиче, али ето помогну ме колико могу, али кућу нико не може да ми поправи, скупо је то...“

И у Месној заједници су немоћни, јер према речима председника Савета МЗ Пријевор, Ивана Јојића, на рачуну нема средстава. „Све се своди на то да јој појединци из села помогну, али срамота је да ова стара и болесна жена живи у оваквим условима“, каже Јојић и апелује на све људе који су на било који начин у могућности да помогну Милосави.

Глас западне Србије

Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије