завештајно дело приповедача и романописца, сабирајући међу корицама књижевникове памћенице о худој судбини српскога рода, од постанка и „сеоба давних” до нашијех дана.
И родовској повести која се ниже у знаку сеоба јер смо, бележи се у предговору, били изгнаници, пребези, сеобари, дођоши, иђоши а земља нам се звала Сербија, Страдија и Скитија.
- Књига коју читалац има у рукама велики је доказ Данкове присутности у овом, још једном голготском часу српске историје и велика нада да ћемо, упркос свему, преживети и наставити даље – вели у свом слову рецензент књиге, др Владимир Димитријевић, писац из Чачка.
Драган Бисерчић, директор и уредник „Легенде” објашњава за наш лист због чега се издавач из Чачка одлучио да уђе у овакав подухват
са штампаним издањем од хиљаду примерака.
- Прво издање ове књиге објавило је 1998. године у Торонту Српско књижевно друштво (Serbian literary Company) а ми смо сада одлучили да се једним целовитим делом, на исту тему српског крста и раскршћа, још једаред окренемо стваралаштву нашег знаменитог писца – вели Бисерчић.
Данко Поповић радио је у Министарству одбране у Београду (Одељење војног архива) и његово најпознатије дело, „Књига о Милутину”, први пут штампано 1985, дочекано је у комунистичкој критици као национализам.
Међутим, по Миши Ђурковићу, мислиоцу и јавном делатнику, „Књига о Милутину имала је огромног значаја у ослобађању српског народа крајем 20. века. У вртлогу нарастајућих југословенских турбуленција обичан народ је пригрлио Милутина као својеврсни манифест слободе и постао је најпродаванија књига српског аутора која је само у СКЗ – у доживела 36 издања, а процењује се да је укупно продато више од 300.000 примерака – стоји у напоменама поводом „Легендиног” издања памћенице „На крсту и раскршћу”.

ГЗС/ „Политика”/ Г. Оташевић