каква само може да буде на обронцима Јабуке, провео је под отвореним небом, јер му се јуче кућа у којој живи срушила.

,,Има једно две године како ми је кућа напукла. Молио сам људе из општине да ми помогну, излази су правили записник али ништа. И јуче су ми излетели зидови, прозори. Да напустим не могу, имам стоку. Двадесет оваца, малу јагњад и две краве. Провео сам ноћ у овој рушевини. Нисам ока склопио до пред зору али умор ме савладао и умало да се не пробудим. Кад сам се тргнуо из сна на мени је било три прста снега", прича Адамовић кога смо уз помоћ комшија јутрос пронашли како подупире зидове и затискује развалине сеном како би се заштитио од северца.

Он каже да има једну собу где може да буде, али се плаши да му кров не повуче и да се све обруши на њега.

,,Замолио сам комшију да ми помогне да подупремо кров како би ми остала барем та једна просторија”, прича сломљено Адамовић.

У помоћ му је прискочио комшија Славко Софијанић који каже да је срамота што нико из општине већ дуже време и не покушава да помогне овом човеку

,,Ми не можемо ништа више учинити него да га заштитимо од вејавице и хладноће колико можемо. Кућа може сваког тренутка да се обруши и затрпа га унутра, а он нема куда. Бар да можемо прићи кућама лакше би нам било али нама овај пут никад нису очистили. Од Бабина пешачимо и по 10 километара Ја имам болесне родитеље, а у оваквим условима је немогуће да дођу лекари или да их превезем до болнице. Ако се неко разболи, морали би да га носимо 10 км на рукама”, каже Софијанић.

Иначе, село Забрдњи Тоци су од Пријепоља удаљени 27 километара, а према речима мештана пет километара пута никада није чишћено и тотално је непроходно чак и за теренска возила.

Глас западне Србије