Први пут се оженио у 53. Години, међутим брачна срећа га није баш послужила, па је у дворишту подизао шатру још три пута и исто толико сакупљао сватове. Нико није одбио његов позив на весеље, јер комшије и родбина воле Мила, а како кажу једина мана му је што се брзо заљуби.

„Дуго сам ја момковао, забављао се са девојкама и тек кад сам ушао у педесете реших да се оженим. Прва невеста ми је имала осамнаест година и била је много добра. У мојој кући задражала се око две године, како је почела да ради у граду тако је врло брзо и отишла. Са другом сам био у браку само два месеца, а трећа се задржала око пола године“, прича Милован за РИНУ.

За четврти брак Драгутиновић мисли да му је судбински, јер Слађана је жена какву је одувек желео. Нада се да је ове јесени последњи пут разипињао шатру у дворишту, сазивао музику, фотографе и окупљао сватове.

„Слађана је прва жена која је у ову брачну заједницу нешто и донела. Упознали смо се на бувљаку у Панчеву и 12 година је она мене чекала, претрпела све ове моје бракове и чуда и након тога ступила у брачну заједницу са мном. Доказала је да је жена за сва времена“, рекао је Миле.

Новопочени брачни пар највише од свега жели да своју љубав крунише сином, а ако због година то не буде било могуће природним путем, како кажу, покренуће поступак за усвајање. Свадба је била и више него весела и иако су због корона вируса, овај пут присуствовали само најближи певало се и играло дубоко у ноћ - четврти пут у истом дворишту.

„На свакој његовој свадби сам био, али могу рећи да је ова најбоља. И поново бих ја дошао и на следећу, али се надам да неће бити потребе. Види се да се Миле и Слађа баш воле и да је брак склопљен из љубави, а не из користи“, рекао је један од Милових рођака.

И нема сумње да ће мештани села Каленић, ове зиме имати шта да препричавају, а једна од најинтересантнијих кућа биће свакако она у којој живе Милован и Слађана.

ГЗС/РИНА