Када би ти послови постали видљиви и када би им се придодала економска вредност, то би значило да би жене месечно зарађивале 546 евра. До овог податка стигло се након што су Координационо тело за родну равноправност у сарадњи са UN Women и уз финансијску подршку Владе Уједињеног Краљевства и британске амбасаде у Србији израдили прву анализу економске вредности неплаћених послова у области старања.

“Чак 96 одсто жена као разлог за скраћено радно време наводи бригу о деци и другим члановима породице, док само четири одсто мушкараца тврди исто. Криза због корона вируса додатно је показала да жене преузимају огроман терет на себе - као здравствене раднице, запослене у трговини, али и у кући. Знатно им је теже да ускладе породичне и пословне обавезе, немајући слободног времена за себе. Ова анализа је први и важан корак у планирању наших даљих активности како бисмо ствари у овој области променили набоље. Јер само друштво у којем су сви грађани и грађанке задовољни и имају једнаке могућности је друштво које може да напредује”, рекла је министарка у Влади РС, Зорана Михајловић.

Ребека Фабрици, заменица амбасадорке Велике Британије у Србији, изјавила је да неплаћени кућни рад и брига о породици представљају један од домена изражених родних неједнакости у Србији, као и у свету.

“Пандемија вируса корона и мере за сузбијање оголиле су и повећале сав тај неплаћени рад који углавном обављају жене. Сматрали смо да је од изузетне важности да подржимо Координационо тело за родну равноправност и UN Women у изради ове анализе и отварању разговора у јавности о овој великој теми у циљу равномерне расподеле неплаћених послова старања, већег укључивања жена на тржишту рада, као и адекватне подршке заједнице”, рекла је она.

Милана Рикановић, директорка Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији (UN Women), истакла је да захваљујући овој анализи коначно знамо која је економска вредност неплаћеног, невидљивог и непризнатог рада у Србији који жене обављају сваког дана у години, прековремено, без боловања и годишњег одмора.

“То је први корак на путу ка друштвеном и економском признању те вредности, и надамо се да ће послужити као основа за креирање политика и система подршке и услуга у заједници у чијем недостатку управо и долази до оволике количине неплаћеног рада”, рекла је Рикановићева.

Прва економска анализа неплаћених послова у области старања спроведена је у оквиру пројекта “Родно одговорно управљање - прерасподела неплаћеног рада”, који заједнички реализују Координационо тело за родну равноправност и UN Women, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства и британске амбасаде у Србији.

ГЗС/РИНА