воћком будућности због квалитетног рода и добре откупне цене. Берба у нижим пределима је скоро завршена, док у брдовитим крајевима тек почиње. Младен Шљивић из села Мршинци под боровницом има површину око четири хектара и након пет година од кад је посадио прве стабљике може рећи да је успешно разрадио посао у ком учествује читава породица.
„Приноси су негде око 3,5 килограма по биљци, што у неким млађим засадима није случај, јер се количина рода мења из године и годину. Као и свако воће, колико се уложи толико се и добије, акод ове биљке најважнија је едукација како би имали рекордне приносе“, рекао је Младен за РИНУ.
Српска боровница је воћка будућности, фото: РИНА
За разлику од других воћара, произвођачи боровница немају проблем са потражњом њихове робе, а ни са ценом. Оно што је предност Шљивића кад је у пуитању пласман, јесте што због надморске висине на род стиже мало раније и то када је на тржишту дефицит ове воћке.
„Цене боровнице варирају, стартна цена кренула је са неких шест евра, да би већ после завршила са 3,5 евра по килограму. У обзир се најпре узима просек цена који је око 5 евра по килограму. Зараде нису милионске, али једна вишечлана породица сасвим солидно може да живи ако се бави овим послом“, каже воћар из Мршинаца.
Боровница захтева велика улагања, фото: РИНА
Берачи боровнице могу да зараде око 300 динара по сату, у већини случајева ради се десет сати дневно и ако је боровница у пуном роду дневно може да се убере око 60 килограма, а берба траје годишње око 20 дана.
Највише улагања иде у саму садњу боровнице јер су саднице изузетно скупе, али неопходно је уложити у систем за наводњавање и противградну мрежу.
„Старији засади морају да имају противградну мрежу јер дају велике приносе и морају се сачувати, јер су огромна улагања да би се род ризиковао и препустио временским приликама“, каже Шљивић.
Српска боровница могла би уз малину да постане још један бренд наше земље јер је на иностраном тражишту изузетно тражена и препозната као изузетно квалитетна и укусна, због одличних географских услова за производњу.
Има одличан пласман на европском тржишту, фото: РИНА
„На европско тржиште иоде само прва класа и стандарди који се морају испунити су веома високи. Ми сарађујемо са ланцем немачких маркета и од неколико десетина воћара, након изненадних контрола и провера све стандарде испунило је само пет кандидата“, нагласио је Младен.
Из Мршинаца боровница највише иде у Немачку, а затим до Грузије, Русије и Италије.
РИНА / ГЗС