Још увек су доминатне голе стене, насукани чамци и живо блато, а на места до којих сте могли доћи само чамцем сада лагано стижете и теренским возилом. На ову незапамћену ситуацију, како кажу из ЕПС-а, највише утичу лоши хидролошки услови због којих су дотоци на рекама међу најнижим у последњих 10 година и као такви неповољно утичу на ниво акумулација у Србији.

„Електропривреда Србије“ у раду хидроелектрана у потпуности поштује услове прописане водним дозволама и ниво акумулација никада није испод прописаног. Тренутна кота Заовинског језера је 847,74 метра надморске висине, што је више у односу на водну дозволу где је минимална радна кота на 815,00 метара надморске висине. На Златарском језеру тренутна кота је 865 метара надморске висине и то је за 20 метара више од минималне радне коте", саопштено је за РИНУ из ЕПС-а.

Неповољна хидролошка ситуација, тачније велика суша, утицали су и да производња електричне енергије из хидроелектрана буде мања него прошле године, која је била хидролошки изузетно добра. Мештани села смештених у околини ова два језера страхују да због ниског водостаја не дође до помора рибе, уништавања биљног и животињског света.

"Стручне службе Дринско-Лимских ХЕ редовно обилазе и снимају стање акумулација, испитује се квалитет вода, а све у складу са водном дозволом. Извештаји се редовно достављају водној инспекцији и Јавном водопривредном предузећу „Србијаводе“. Тренутни ниво акумулација не утиче на биљни и животињски свет и биљни и животињски свет ниједног тренутка није био угрожен", кажу у ЕПС-у.

Због ниског водостаја на Златарском и Заовинском језеру упитна је и овогодишња летња туристичка сезона, јер су управо те водене површине међу најпосећенијим туристичким локалитетима у Западној Србији.

ГЗС/РИНА