објекат у друштвеној својини у селу, председник Србије Александар Вучић недавно је најавио градњу зграде на рушевинама.
„Па треба људи негде да се окупе, поразговарају, договоре о пословима,” рекао је Вучић, поред осталог.
Најпре је предложио да држава обезбеди паре, а да школу гради Општина. Кад је од представника власти чуо да ће израда пројекта и тендер трајати пола година, заповедио је једном од сарадника (и пред ТВ камерама):
– Дај да то ми урадимо...! Нека се посао повери једној од две путарске фирме које граде пут Кокин Брод – Бања, јер ће тако најбрже ићи ... Они ће градити и километар овдашњег пута.
Ових дана шерети под Муртеницом препричавају да је првобитну намеру председник променио кад му је неко од мештана дошапнуо:
– Немојте давати паре преко Општине, пола ће нам узети...!
Школа украј пута Тавник - Радоиња, на месту званом Црквина, недалеко од сеоског гробља је, према речима Филипа Бјелића, професора историје у Новој Вароши, који је надавно сабирао грађу о школству, отворена 1933. године.
Ругло - школи сви окренули леђа, Фото: А. Маринковић
– Било је 100-120 ђака, по 25-30 у разреду – сећа се пензионер Богдан Љубојевић (1942). – Школа је имала две учионице, канцеларију и станове за учитеље, па уређено двориште, башту са јабукама и шљивама. Касније је дограђена сала. Према попису из 1960. године – у Сеништима је било 460 душа...
Велики број мештана радио је у „Хидротехници“ и „Тунелоградњи“, па у рудницима магнезита и многи су се расули по Србији и градилиштима широм света, свако за својим послом и судбином.. Школа је остала без ђака, казују мештани, негде крајем осамдесетих година прошлог века. Пре три-четири године пао је кров, развучен део материјала, дворииште зарасло у трњак...
У учионицама је било и по 120 ђака
У крчењу путева за излазак из сиромаштва и уздизање омладине и народа – средином прошлог века у школи су одржавани течајеви и курсеви који су били окосница активности и својеврсне школе живота, дружења и рада. Предавања са темама просвећивања, уништавања гамади, хигијене, поука о задрављу, те за мењање навика у животу, уређења простора за становање, као и израду ручних радова – окупљала су мештане, у првом реду младеж.
Деценијама су у учионицама одржаване игранке и приредбе, здравствени прегледи становништва и вакцинације деце, бирали се представници власти, на зборовима мештани започињали акције на поправци и изградњи путева и довођењу струје и воде... .
Лучоноше писмености
Школске зграде подизане су иза Првог, а поготову Другог светског рата ентузијазмом мештана, мобама, кулуком. Та некадашња средишта живота и огледала села, лучоноше писмености и напретка – сада су, најчешће, ругла. Оронуле зграде, препуштене зубу времена – неми су сведоци учинка „беле куге“ и затирања села.
Судбину сличну четвороразрдној школи у Сеништима доживеће и школе у Трудову, Штиткову, Буковику (где закишњавају зидови, а однети су олуци), Радијевићима, па у низу других села.
Карте и коте
После најаве да је расписан тендер за пројектну документацију РХЕ „Бистрица“ и речи председника Вучића да је ово најважнији енергетски објекат за Србију – у Сеништима је преко ноћи порасло интересовање за географске карте и висине кота од Клака до Радоиње.
Брана ће бити у клисури испод четинара, Фото: В. Љубојевић
Брана „Клак“ биће висока 90 метара, па се рачуна докле ће вода језера потопити земљиште, које ће локације бити најатрактивније...? Рачуна се да ће овде убрзо са Златибора стићи пелцери развоја туризма, а надају се и искуствима из „белог света“.
Златар инфо, Д. Гагричић / ГЗС
