i već  kročio u šume zapadne Srbije u lov na gljive.

„Pečurke jedem još  od malih nogu, kada mi je bilo pet godina počeo sam ih jesti, i u godini dana imam bar 20-ak obroka čistih pečuraka. Toliko sam ih jeo i ni jednom se do sada nisam otrovao. Učio sam od mojih starijih o pečurkama, najpre u selu mi je prvo baba pričala o gljivama. Jednom prilikom, ugledala je pečurku pevac, ja sam se pitao šta je pevac, tako su se zvale sunčanice kod mene u selu”, rekao je Savo Gljivar.

Gljivar Savo iz Čačka savetuje: Bez znanja i iskustva nikako ne ići u šumu po pečurke, foto: GZS

Gljivar Savo ima posebne metode kako razlikuje jestivu od otrovne.

„Recimo, ja, kada odem daleko van ovih krajeva, vrlo sam oprezan da proverim da li je stvarno to ta pečurka, jer one često poprime i neko lokalno obeležje, jer kada sam bio na Zlataru, tamo je sasvim drugačije, kao da različito rastu i vrganji. Oni jesu, zapravo isti, ali malo je drugačiji izgled kada ih gledaš u šumi, nego što je u ovom našem kraju”, pojasnio je on.

Gljivar Savo iz Čačka savetuje: Bez znanja i iskustva nikako ne ići u šumu po pečurke, foto: GZS

Savo poznaje sve gljive koje niču u šumama Srbije, i ističe da mnoge naizgled mogu da zavaraju.

„Od zelene pupavke i zavodnice, treba se čuvati, kao od zmije,a li među njima ima i jedna najkvalitetnija po mom mišljenju, a u narodu je zovu Gaća ili Jajčara”, kaže Savo.

Ovaj vremešni čovek savetuje da je oprez pri branju pečuraka neophodan, ali često ne i dovoljan.

Bez znanja i iskustva, nikako u pecurke, foto: GZS

Dakle, bez sreće i znanja ne idite u šumu po gljive, jer neke su pečurke jestive samo jednom, ali ne dozvolite da vas očara lepota nekle zavodnice, ili, pak’ zelene pupavke.

Prilog emitovan u emisiji „150 minuta” na Prvoj televiziji:

GZS