Страх од помора пчелињих друштава никад већи: Несавесни воћари прскају пестицидима у свако доба дана 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
Страх од помора пчелињих друштава никад већи: Несавесни воћари прскају пестицидима у свако доба дана
Trenutno na sajtu: 430       |       Podeli:
02.04.2022 | 0 коментар(а)



Чачак - Цена српског меда достигла је историјски максимум и ова домаћа намирница је изузузетно
Стручна обука воћара је неопходна као и њено спровођење у пракси/, Фото: РИНА

тражена на европском и светском тржишту. Пчелари се након низа лоших, коначно надају једној доброј години, међутим највише страхују од несавесних воћара који употребом хемијских средстава за прксање засада неретко изазивају поморе пчела. Многа пчелиња друштва до сада су страдала управо због таквог понашања, а пчелар Добросав Јелић пре неколико година остао је без 70 одсто својих кошница јер су поједини прскали пестицидима на све стране и онда кад за то време није.

Несавесни воћари прскају пестицидима у свако доба дана и у огромним количинама, Фото: РИНА

"Ми смо претрпели огромну штету 2019. године због чега сами воћари морају да сносе одговорност. Неопходно је да прскају у ноћним сатима и воде рачуна. Имате примере кад упале тракторе и крену да пршћу док су пчеле напољу усред дана и тад долази до масовног помора. Ако наставе са несавесним понашањем неће бити пчела, а без пчела неће бити ни воћа", каже за РИНУ Добросав.

Стручна обука воћара је неопходна као и њено спровођење у пракси. Услед неповољних временских услова, али и ригорозних захтева иностраних тржишта воће се сада много више хемијски третира него што је то био случај ранијих година, па су пчеле у никад већој опасности. Пољопривредници су дужни да обавесте власника имања које се граничи са парцелом коју намеравају да третирају најмање 24 сата пре почетка примене, без обзира да ли су њихови суседи пчелари или не, што је још једна додатна мера превенције.

Добросав је због несавесног прскања претрпео велику штету, Фото: РИНА

"Пласирати воће на тржиште постаје све захтевније, без 15 до 20 прскања ви не можете ништа да продате нити да извезете. Због промене климе појавиле су се и нове болести које захтевају додатно третирање и зато сви воћари морају да воде рачуна кад и како врше прскање. Пчеле су наши радници, веома важан фактор у фазу цветања и зато морамо о њима да водимо рачуна као о нашој деци", изјавио је воћар Александар Стојановић.

Без прксања неколико пута дневно се не може постићи квалитет, поручује Александар, Фото: РИНА

Савез пчеларских организација Србије изборио се још 2019. године да се донесе нови Закон о средствима за заштиту биља, који је предвидео да третман пестицидима могу да врше само лица која су прошла обуку, као и да су дужна да суседима 24 сата раније најаве третман. Корона је одложила почетак обуке, али од 1, јануара 2022. године, Закон се у потпуности примењује. Савез пчеларских организиција затражио је и контролу продаје пестицида у пољопоривредним апотекама. Надају се и очекују да ће након примене овог закона у пракси помор пчела бити сведен на минимум.

 

РИНА / ГЗС




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


CACAK PCELARI PRKANJE VOCE

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.803.735 посета
Тренутно на сајту: 431 посетилац(a)