школске године, закон је још увек у припреми а у његову израду неопходно је да се укључе све релевантне институције, мишљења су просветни радници, али и привредници.

Међутим, у појединим средњим школама Моравичког и Златиборског округа овај начин образовања већ је заживео, а до увђења оваквог вида школовања дошло је на различите начине. Негде је покретач била локална самоуправа, а у појединим општинама ту иницијативу покренули су привредници.

У општини Пријепоље иницијатива за увођење дуалног образовања кренула је из привреде, каже Суанита Челебић из фирме Трендтекс, која је покренула читав процес.

“Техничка школа у Пријепољу је раније већ школовала текстилце, али се десило једне године да уопште није било заинтересованих за упис на овај смер. Одједном смо се нашли у ситуацији да у оквиру кластера текстлаца у производњи ради око 1000 радника, и то је најважнији сегмент привреде Пријепоља, а да не постоји квалификована радна снага”, каже Суанита Челебић ПР фирме Трендтекс која је уједно једна од најзаслужнијих за покретање приче о увођењу дуалног образовања у овој општини.

Према њеним речима привредници из текстилне индустрије су се сами организовали јер су схватили да је најбољи пут да дођу до квалификоване радне снаге заправо образовни систем.

"Потражили смо помоћ од Националне службе за запошљавање, Привредне коморе Србије, надлежног министарства, директора школа из Златиборског округа и прича о дуалном образовању је кренула у октобру 2016. године", истиче Челебић.

Она истиче да су те године успели да од 12 текстилних компанија из Прибоја, Пријепоља и Нове Вароши добију потписане изјаве да ће да примају ученике у своје погоне на практичну наставу.

"То је било круцијално за улазак у систем дуалног образовања. Кренуло се одмах у израду профила који би одговарао тренутним потребама у производњи. Није било лако, јер текстилна индустрија у Србији није најпопуларнија с обзиром да је то нископрофитабилна грана и млади нису заинтересовани за бављење овим послом. Кренули смо у обилазак школа, радили смо разне промоције бенефита које би ми могли да им понудимо, као што је бесплатан превоз, топли оброк, стипендије, могућност запошљавања одмах након завршетка школовања, могућност стипендираног наставка школовања и успели смо те прве године да упишемо само 21 ученика у Техничку школу у Пријепољу на смер модни кројач", наводи Челебић.

Међутим, како каже, већ следеће школске године уписали су одељење од 28 ученика, а план име је да 2018 / 2019. школске године упишу чак два одељења смера модни кројач.

"Ученици овог смера долазе код нас на практичну наставу. Оно што је најважније јесте чињеница да чим заврше средњу школу могу одмах да добију посао, а самим тим сви су на добитку, држава смањује незапосленост, привредници имају обучену квалификовану радну снагу, а млади сигуран посао", нагласила је Челебић.

ПР фире Трендтекс из Пријепоља Суанита Челебић, фото: ГЗС

У овом пионирском послу велику подршку имали су од Министарства просвете, нарочито од саветнице за дуално образовање Данијеле Грујић, директорке сектора за едукацију Привредне коморе Србије Мирјане Ковачевић, али и министра Младена Шарчевића који је посетио пријепољску Техничку школу што је први пут после 30 година.

Када је реч о подршци локалне самоуправе Челебић истиче да је она дошла од председнице СО Пријепоље Стане Марковић која је просветни радник, па је препознала значај оваквог начина образовања.

За разлику од Пријепоља у Чачку је иницијатива кренула из школе, али су одлуке у отварању смерова по систему дуалног образовања дошле након консултација са привредом и локалном самоуправом.

Од школске 2017 / 18. године у Машинско – саобраћајну школу у Чачку уведена су два нова образовна профила: бравар – заваривач и модни кројач, а уписани ученици наставу прате по систему дуалног образовања.

“Било је у почетку мало проблема када смо уписивали прву генерацију на смер модни кројач јер нисмо имали опремљену радионицу где би они могли у првој години да изводе практичну наставу, али смо имали срећу да су нам три чачанске фирме које су заједно са градским властима покренуле причу о увођењу овог смера у нашу школу, помогле око опремања радионице и тако је то кренуло”, каже директор ове школе Мирко Лазовић.

Директор Машинско - саобраћајне школе у Чачку Мирко Лазовић, фото: ГЗС

Он истиче да су велику помоћ имали и од немачке владе која заједно са министарством помаже дуално образовање, агенција ГИЗ је школи донирала опрему за смер бравар – заваривач, а за модне кројаче 15 рачунара са интерактивном таблом, док је град донирао машине", каже директор Машинско – саобраћајне школе у Чачку.

Према речима директора школе сва занатска занимања су дефицитарна али се мења свест код ученика, али и код родитеља.

"Број уписане деце у нашој школи нам то потврђује, мислим да су пресудна та практична знања која деца добијају, да могу одмах да се укључе у производњу", мишљења је Лазовић.

Оно око чега се слажу и привредници и просветни радници јесте да без њиховог дијалога и сарадње није могуће направити добар закон и да је неопходно да се узму у обзир сугестије обе стране.

"Свака локална самоуправа треба да планира упис према стању привреде и на основу тога да се потом формирају доељења односно образовни профили. Ако у текстилној индустрији ради 1000 радника или у дрвно - прерађивачкој исто, онда треба покренути иницијативу да се формирају одељења везана за ту струку. По новом закону председник општине потписује план уписа за наредну школску годину, па ако смо ми пољопривредни крај зашто се уписује пет одељења економског смера а не постоји ни један смер везан за пољопривреду", каже Челебић.

Директор чачанске Машинско – саобраћајне школе сагласан је са њеним мишљењем, поготово што како каже, по новом закону о дуалном образовању највећи терет пада управо на привреднике.

Привреда мора бити укључена и у писање закона јер је неопходно учешће више страна да би дошли до најквалитетнијег закона.

"Без тог сагласја нема дуалног образовања”, истиче Лазовић и додаје да је од изузетне важности да се у израду закона укључе и локалне самоуправе са тачно дефинисам потребама о профилима који су им неопходни.

Глас западне Србије