су одржали предавање на тему „Наследство и наслеђе – елементи српског културног и националног идентитета у 21. веку“.

Након Свете Литургије на дан Св. Јустина Ћелијског, по предивном сунчаном дану у порти манастира Вазнесења, гости Удружења Ирмос су дискусију започели са српским културним простором, као упоришном тачком националног идентитета и саставним делом наслеђа.

Предавачи су се дотакли повеље о српском културном простору, коју је Министарство културе и информисања Републике Србије усвојило 2019. године у Сремским Карловцима, заједно са Републиком Српском. Питање националног идентитета не сме да буде омеђено административним границама, већ културни идентитет мора бити заснован на заједничком културном простору.

У наставку су предавачи дали преглед националне историје кроз анализу нашег културног и историјског капитала са којим улазимо у 21. век. Дат је нарочит осврт на 20. век и све преживљене кризе. Истакнуто је да је главна идеја повезивања Срба почетком 20. века била култура која је исијавала из оздрављених институција, што је као резултат дало сигурну и организовану државу младе демократије и са националом елитом од интегритета. Зато се и данас подизање културне свести поставља као приоритет над приоритетима, с тим што су се предавачи посебно задржали на дефинисању упоришних тачака за њену реафирмацију.

У току трајања предавања, за присутну децу је била организована радионица коју су водиле учитељице Верица Петковић и Милена Ђулић Микавица.

ГЗС