Па онда оловком крене из последњег реда здесна налево, исписујући слова наопако. Исто је кад у руке узме новине или књигу. Обрне их и чита одоздо, крене из доњег десног угла.

Дуго се сматрало да је Бојана Илић (36) због свог начина писања, цртања и читања медицински феномен, једина особа на кугли земаљској са оваквим урођеним склоностима. Чак и на Харварду где су се најеминентнији неуролози бавили њеним случајем сматрајући да јединствен. Испоставило се да није тако. Недавно ова Ужичанка је пронашла Шпанца са истим "даром" који јој је украо ексклузивитет.

- Доскоро сам била једини човек на свету који чита и пише наопачке, али више нисам. На друштвеним мрежама, у једној групи која окупља леворуке, пронашао ме је Рогерио, 60-годишњи фармер из Шпаније, који има исте склоности као ја. У тој групи има доста оних који пишу здесна налево, а само Рогерио и ја пишемо и здесна налево и одоздо нагоре. Често се дописујемо и чујемо, причамо више о друштвеним темама, а мање о нашем начину читања и писања. У плану је и да се упознамо - прича за "Блиц" Бојана Илић.

До пре десет година када је отишла у Бостон где се подвргла испитивањима научника са Харварда и МИТ универзитета, мислило се да Бојана све види наопако. Тамо је утврђено да она, заправо, види као и сви други, али да је феномен у просторној оријентацији. Нашли су да има другачију перцепцију околине, да се лоше оријентише и тешко разазнаје где је десно и лево, односно шта је горе а шта доле. Због тога чита и пише - како чита и пише. Испитивања су показала и да је Ужичанка особа са натпросечном интелигенцијом.

- Објашњено ми је да није у питању никаква аномалија, поремећај, већ једноставно феномен у просторној оријентацији. За разлику од мене, Рогерио није ишао ни на каква испитивања. Занимљив је, духовит човек, рекла бих да има 30, а не дупло више година - преноси Бојана Илић.

Њена склоност ка наопаком читању и писању примећена је, каже, у раном детињству, када је први пут узела у шаке књигу и оловку. Родитељи су мислили да фолира. Покушавали су да је натерају да пише и чита као сва остала деца, наставници је слали код психолога и педагога... Али, није вредело. Ништа нису могли да промене.

- Сваки покушај да читам као сви остали за мене је био велико напрезање, задавао ми је несносне главобоље. Када сам цртала кућу или дрво, мени су кров и крошња били окренути надоле. Тако је и данас. Због чега? То ни на Харварду нису умели да објасне како ја видим уобичајено, али на папир преносим наопако. Само су говорили "ти си феномен" - наставља она.

Од петог до осмог разреда наставница српског ју је, сећа се, "учила" да пише нормално. По цео час је на табли писала "Ја сам Бојана Илић" онако како би требало. Све уз Бојанин велики напор. Џаба. Вежбанку јој је исправљала, а Бојана са писменог излазила сва измазана мастилом и са главобољом.

Наопако по њу је кренуло по самом рођењу. Из мајчиног стомака напоље су, уместо главе, прво изашле њене ноге. Као беба пузала је унатрашке, кад је проходала - ишла је натрашке.

Бојана је службеник у Градској управи у Ужицу. Монитор њеног рачунара, за све друге осим за њу, окренут је наопачке, као и тастатура.

Страни филм на енглеском гледа без проблема јер овај језик зна одлично па јој и није потребан превод. Филмове на француском, шпанском, неким другим језицима које не разуме не гледа јер је свако читање титла за њу огроман напор и изазива бол у глави.

Бојана је пре 20 месеци постала мајка. С обзиром на свој проблем, бринула је да ли ће и њен Михаило имати исти "дар" као мајка.

- Још је мали за цртање и писање, али ничим не показује оно чега сам се плашила. Када узмем сликовницу да му показујем слике, ја је окренем наопако, а он ми је исправља. Каже: „Не, мама, не" - прича нам Бојана Илић.

Због ње су у Ужице пре неколико година долазиле филмаџије из Јапана. У филму, осим ње која прича о свом феномену, појављује се и докторка са Харварда. За Бојану се интересовао и један доктор, киропрактичар из Немачке, који јој се понудио да јој помогне око главобоља које настају Бојаниним покушајима да чита слева надесно. Била је код њега, масажа јој је више пријала него што јој је помогла.

ГЗС/Блиц, Владимир Лојаница