СВЕТИ ЛУКА ИЛИ НОЋ ВЕШТИЦА 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
СВЕТИ ЛУКА ИЛИ НОЋ ВЕШТИЦА
Trenutno na sajtu: 528       |       Podeli:
31.10.2012 | 0 коментар(а)



Утицај америчке популарне културе је „довео” Хелоувин на наше просторе. Зато је лако могуће да славску трпезу прекину малишани с бундевом на глави тражећи слаткише Славити Светог Луку или Ноћ вештица, Светог Трифуна или Светог Валентина постало је више ствар укуса него припадност православној или католичкој вери.


 Да ли је разлог, „империјализам” културе или бег из туробне садашњости свеједно је, јер је обележавање ове необичне ноћи на амерички начин све присутније међу различитим верама и обичајима. Тако, немојте се изненадити ако вам уживање у трпези постављеној у част Светог Луке прекину разна створења „с оног света” тражећи слаткише као својеврсни откуп за ову годину, јер вечерас је и Ноћ вештица.
Порекло овог празника датира још од античке светковине „Шаман”. Келти, који су живели на просторима данашње Ирске, славили су своју Нову годину 1. новембра, аноћ пред Нову годину славили су „Шаман”. Веровали су да се тада духови враћају на земљу узрокујући проблеме и уништавајући усеве.
Келтски свештеници градили су огромне ломаче где су се људи окупљали како би спалили усеве и животиње као жртве божанствима. У току прославе носили су костиме, углавном од животињских глава и коже.
Одакле онда овај празник на нашим просторима?
– Утицај америчке популарне културе је Ноћ вештица „довео” на наше просторе. Млади су расли на седам филмова „Ноћ вештица” и њима то није страно. Такође, људи воле нешто што личи на карневал и на тај начин уводе спектакл у свој живот, играју се мрачних сила које су страшне, али од њих не може ништа да их се задеси – казала је др Јелена Ђорђевић, социолог и професор на Факултету политичких наука.
Хелоувин (Ноћ вештица) одавно није верски празник, али још постоје елементи веровања у натприродне, мистичне појаве, вештице, магију и враџбине. Овом празнику се посебно радују деца, која костимирана у групама иду од врата до врата узвикујући „трик ор трит”, што у слободном преводу значи–дајте нам слаткише или ћемо вас уплашити. У прославу Хелоувина укључена је и индустријска машинерија, ресторани и барови, текстилне индустрије и произвођачи слаткиша. Статистички подаци показују да Американци једино за Божић потроше више на производе намењене прослави.

И тако, у потрази за забавом, Светог Луке се сете ретки, углавном они чија је то крсна слава. Овај лекар, заштитник уметника, пријатељ апостола Павла бавио се живописом и сматра се да је први насликао иконе Исуса Христа, Богородице и апостола Петра и Павла. Те иконе су биле узор свим каснијим иконама, због чега се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. Овај светац написао је и треће јеванђеље, Свето јеванђеље по Луки, и Дела апостолска.
– Људи у празницима виде могућност да „искоче” из зглоба суморног времена, а Ноћ вештица даје могућност да избегну монотонију. С друге стране, имамо повратак празника који на неки начин представља освету идеолошким временима. Свакако, живот тражи празник, али је најгоре када је празник празан – објаснио је  професор Факултета политичких наука др Ратко Божовић, социолог.
И америчка амбасада ће већ традиционално обележити Хелоувин.  Рајан Харис, аташе за штампу, објашњава да ће амбасада САД у Србији организовати за децу из заједнице костимирану журку. И поједине канцеларије биће украшене традиционалним мотивима, међу којима је најпознатија – бундева.
Izvor
Politika



PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.779.728 посета
Тренутно на сајту: 526 посетилац(a)