живе на Пештерској висоравни. Незапамћена суша им је заврнула славине па немају чиме да напоје стоку, али и спалила ливаде тако да ни сена неће бити довољно за зиму. Подаци са терена указују да је овогодишња сезона пашарења изузетно лоша. Пролеће је почело неуобичајено дугом сушом након чега је уследио краћи кишни период, а почетком лета поново је уследила суша која траје до данас. Ово је довело до врло слабог првог откоса сена, док је летња суша готово онемогућила раст нове траве за други откос.

„Мучимо се данима и ми и животиње. Не можемо више ово да поднесемо нити да гледамо. Немамо чиме да их напојимо, а нећемо имати ни чиме да их нахранимо. Цена сточне хране скочила је у небеса, а сена неће имати довољно. Све је спаљено. Већ деценијама се бавимо сточарством, али се не памти да је икада била гора ситуација. Стање је неиздрживо. Ако се овако настави бићемо принуђени да све што имамо напустимо, одселимо се одавде и кажемо збогом сточарству”, каже за РИНУ сточар са Пештера.

Фото: РИНА

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије већ четири године спроводи разноврсне активности на Сјеничко-пештерској висоравни које имају за циљ заштиту природе и одржив развој. Кроз бројне контакте су локалним становнштвом постали су свесни њихових проблема, посебно оних који се тичу опстанка села, традиционалног сточарства и пашарења које је доминантно на овом поднебљу. Суша је погодила и гајене културе, пшеницу, зоб, кукуруз, па је велика несташица сточне хране сасвим извесна. Како једна невоља ретко иде сама, у протекле 2 године подручје је озбиљно погодила епидемија коронавируса. Потом је крајем 2021. избијање епидемије болести плавог језика додатно отежало продају и онако слабо плаћених оваца. Сточари су и даље у великој мери препуштени накупцима и њиховим изузетно ниским откупним ценама.

„Апелујумо на надлежне институције како на локалном, тако и на националном нивоу да што пре предузму хитне мере и помогну планинским сточарима да обезбеде сточну храну одмах након жетве, док су цене колико-толико прихватљиве. Локалном становништву је изузетно тешко, а некада и немогуђе да организује набавку повољније сточне хране из равничарских предела Србије. Цене тих пољопривредних производа у Сјеници, Новом Пазару и Тутину значајно су више због трошкова превоза и складиштења. Опстанак неколико стотина домаћинстава која живе скуључиво од сточарства и готово 100.000 грла говеда, оваца и коња озбиљно је угрожено”, кажу у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије.

Помоћи овим људим од узузетне је важности нарочито у време кад читав свет стрепи од потенцијалне кризе и несташице хране. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је у више наврата истицало да су овчарство и козарство изузетан потенцијал за развој пољопривреде, а посебно у неразвијеним подручјима. Претходних година је било разних подстицаја за развој традиционалног сточарства и старих раса попут сјеничке праменке. На националном нивоу ово подручје представља озбиљан потенцијал за производњу велике количине различитих органских и млечних производа. Ово је од изузетног значаја будуђи да је према бројним изворима квалитет меса у Србији недовољног квалитета.

ГЗС/РИНА