којој је присуствовало преко пет хиљада људи. Најатрактивнија дисциплина је коњичка трка која се одржава на планинским висовима изнад села Комарани и Лимске котлине на 1.300 метара дугој вијугавој стази. Ову јединствену манифестацију у Србији основала су два муслимана и један Србин из овог села.

„Већ пола века ова манифестација траје и јединствена је у Србији, не постоји ништа сличног садржаја и програма. Налазимо се на тромеђи Србије, БиХ и Црне Горе и трке окупљају људе из свих бивших република. Сваке године трудимо се да кошије унапређујемо и да увећавамо број учесника. С обзиром на јубилеј, дали смо и један стимулативни наградни фонд. Пола века је од трке коња и замислите само колико је се километра прошло овим стазама на Боретином брду”, рекао је у изјави за Глас западне Србије директор ТО Пријепоље Небојша Свичевић.

Директор ТО Пријепоље Небојша Свичевић, фото: ГЗС

Тројица суграђана, који данас нажалост нису живи, донели су одлуку да направе ове трке и вашар, а узор су им биле некадашње свадбе када се ишло по девојку коњима, по муштулук.

Ове године на главној трци учествовало је 14 грла, а према речима директора ТО, нада се да ће следеће година се овај број дуплирати.
„Жеља нам је да наше свако место заживи, јер Пријепоље има туристичког потенцијала да понуди Србији. Ова манифестација је и несвакидашња по томе што на њој имате људе различитих вероисповести који су овде дошли да је учине величанственом. На Комаранима и Срби и муслимани су рођаци”, наводи Свичевић додајући да је број посетилаца надмашио очекивања.

Заменик председника општине Пријепоље Станко Кијановић, фото: ГЗС

У организацији 50. Комаранске кошије учествовала је и Општина Пријепоље јер је према речима, заменика председника општине Станка Кијановића, препознат не само туристички већ и историјски квалитете овог краја.

„Ово је ретка манифестација која није везана за профит и помодарство, већ је овo традиција од пола века, што није мало. Овде је ствар престижа бити први и најбољи са својим грлом, и бити у фокусу препричавања наредних годину дана”, наводи Кијановић.

Победник главне кошије (трке), Џанко Бјелак, фото: ГЗС

У главној трци, стазу је прву прешло расно грло у власништву Џанка Бјелака и Мурата Колића.

„Заједно смо купили коња, и показало се да је класа победила. Дато је доста пара али не жалим. Овај коњ служи само за трке. Већ 20 година сам у вом спорту, и редовно се такмичим. Ово ми је девета победа на Боретином брду, а четири пута сам изгубио”, каже Бјелак.

Први организатори манифестације Комаранска кошија су тадашњи директор Задруге Зулфо Ђозгић и представници МЗ Орашац Рифо Трнчић и Миленко Гојаковић. Према речима Миленковог сина, Горана Гојаковића у задружној згради донета је одлука да прве коњичке трке крену са Боретиног брда.
„Касније су учествовале и породице Бјелак и Владо Гојак, као и племена Нуковићи, Ђувићи и Дробњак”, каже Гојаковић.

Синови оснивача трка на Боретином брду, испред задружне зграде у којој је основана манифестација Комаранске кошије, Јусо Трнчић (лево) и Горан Гојаковић (десно), фото: ГЗС

Син Рифа Трнчића, Јусо напомиње да су раније трке биле у Бродареву, где је задруга засадила воће.
„Тада мој отац и Миленко, који су били велики пријатељи, реше да трке преселе у Комаре. Замолили су директора задруге Зулфа Ђозгића да стане иза њихове идеје, коју је он свесрдно подржао”, наводи Трнчић додајући да су на манифестацији на Орашцу Срби и муслимани увек били и остали браћа.

Глас западне Србије