организовао је стручни скуп – Панел: Индустрија 4.0 – Нова индустријализација Србије са циљем да се кроз дијалог представника међународних експерата, научне заједнице и водећих компанија у индустријском сектору, препознају приоритети, кључни изазови и могућности у креирању стратешких праваца за примену модела Индустрије 4.0.
Горан Јанковић, власник компаније Инмолд, Фото: ГЗС
Горан Јанковић, власник компаније Инмолд каже да је до сада развој модерне индустрије ишао својим током као и развој информатике, док је индустрија користила достигнућа информатике по потреби.
„ Нови приступ је да се реална индустрија и информатика повежу и убудуће плове кроз привредни живот заједно, да се сва достигнућа у једној и у другој области сједине у једно и омогуће хуманију производњу, а уједно и аутоматизовану. Инмолд је спознао значај дигиталне платформе јер фирме које не буду почеле на овај начин да послују од набавке , продаје, рачуноводства и других служби и да на томе интезивно раде заостајаће и у неком временском интервалу , од 15. година, неће више постојати. Не желим да се то деси мојој компанији и имам плодно тло јер су запослени млади људи у фирми који то могу подићи на виши ниво“,каже Јанковић.
После свеобухватне анализе позитивних искустава најразвијенијих земаља, које су уз помоћ и финансијску подршку својих влада, већ развиле и примениле националне програме И4.0, стручњаци Машинског факултета су направили Дигиталну платформу за Србију.
То је план дигитализације и аутоматизације српске индустрије, на свим нивоима, уз коришћење елемената Индустрије 4.0,каже Видосав Мајсторовић, професор Машинског факултета у Београду.
Видосав Мајсторовић, професор на Машинском факултету у Београду, Фото: ГЗС
„ То је глобални Међународни пројекат који је почео 2011. године да се развија у Немачкој,а у наредних шест година све остале развијене земље донеле су националне програме за примену овог концепта у пракси. Србија је на конференцији која је 2019. године одржана на Машинском факултету у Београду усвојила свој национални програм за Индустрију 4.0. То је нови модел аутоматизације технолошког система, али од 2011. године када је била орјентисана производња дошли смо до тога да се о индустрији 4.0 говори са различитих аспеката. Говори се о томе да имамо паметне производе, паметне путеве, возила, паметне преносе електричне енергије. Тај нови концепт аутоматизације заснива се на томе да у производним фабрикама имамо сајбер физичке системе код којих су интегрисани рачунари и машине које праве одговарајући производ. Те машине су умрежене, користећи интернет концепте , интернет структуру и целине преко којих се врши аутоматско управљање и све је то подржано одговарајућом техником вештачке интелигенције тако да човек из функције праћења, надгледања и доношења одлука у паметним фабрикама доведен у функцију праћења по потреби. Долазимо до тога да такви системи могу између себе да комуницирају и размењују информације и да сами доносе одлуке, тако да човек постаје сарадник , а не главна особа која надгледа, каже Видосав Мајсторовић,професор Машинског факултета у Београду. Он додаје да концепт индустрије 4.0 осим Инмолда, примењује Металац из Горњег Милановца, Ива 28, Термометал Ада Потисје, као и поједини погони у Компанији Слобода Чачак.
Ана Лапчевић, директорка РПК Ужице, Фото: ГЗС
Ана Лапчевић, директорка Регионалне привредне коморе Ужице каже да је пандемија Ковида поспешила примену дигиталне платформе у индустрији и изразила очекивања да ће велики број привредника убрзано кренути у овом правцу.
„ Оваква окупљања као што је овај панел јако помажу у том процесу и примери су добре праксе. Конкретна искуства оних који у томе учествују и њихови успеси најбоље ће мотивисати остале и охрабрити их да на време схвате да је дигитализација неминовна у индустрији , каже Лапчевић.
ГЗС
