Ево где се чује најбољи саксофон у Србији - и то захваљујући чика Јови! 



 

Ево где се чује најбољи саксофон у Србији - и то захваљујући чика Јови!
19.07.2019 17:30 | 0 коментар(а)



Жагубица - Бобан Димитријевић из Црљенца победник је овогодишње „Хомољске Саксофонијаде” која се одржава
Хомољска саксофонијада почиње свирањем „Јовановог кола”, фото: РИНА

у насељу Суви До и коју већ пету годину за редом организује Туристичка организација Жагубица и МЗ „Полет” Суви До.

Друго место у сениорима заузео је Михаило Антонијевић из Обрежа, док је трећи био Милош Страиновић из Лесковца код Петровца на Млави. Одзив такмичења ове године био је одличан, пријавило се чак њих 50.

У категорији јуниора Стефан Јанојлић је био најбољи, друго место припало је Давиду Јовићу а треће Николи Перићу.

Јуниори Стефан Јанолић, Давид Јовић и Никола Перић

Директор ТО Жагубица Владан Лазић рекао је да је ова општина на обронцима Хомољских планина и те како препознатљива на туристичкој карти Србије управо по многобројним манифестацијама.

„Имамо чак и награде за велики број манифестација које и најбоље организујемо а признања су стигла да смо добри домаћини. Захваљујући локалној самоуправи која подржава све догађаје и туристичкој која је покровитељ Хомоље презентује своју традицију, културу и магију на најбољи могући начин. Саксофонијада је јединствена у Србији јер је, наш Суводолац Јован Станојевић звани чика Јова, саксофон као џез и блуз инструмент увео у народну музику. Пуно скептика је било али он је успе у намери. Педесетих година прошлог века један младић је успео да за пет година сам научи да свира саксофон и не само то, успео је да прода и 100.000 примерака своје плоче, где је и био композитор многих нумера”, рекао је Лазић.

Иначе, „Саксофонијада“ је покренута у знак сећања на легендарног саксофонисту Јована Станојевића који је рођен 1927. године у Сувом Долу. Сви пријављени такмичари дужни су да на почетку такмичења групно одсвирају „Јованово коло” као најаву за почетак сабора. Ове године жиријем је преседавао управо син чувеног Суводолца, Периша Станојевић, професор саксофона и кларинета у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ у Пожаревцу, који је испричао како је његов отац дошао у посед првог саксофона.

Сениори Бобан Димитријевић, Михајло Антонијевић и Милан Страјиновић

„Продао је два вола и отишао у Београд да купи саксофон. Многи су мислили да то није паметна идеја баш као и продавац инструмената када га је видео обученог у сељачко одело. Покушао је да му објасни да прави грешку и да је то инструмент за неку другу врсту музике. Али кад је Јован почео да свира, сви су у продавници занемели”, рекао је Периша додајући да је Јован сам наставио да вежба док потпуно технички није овладао свирањем.

Већ 1955. године, са новим инструментом, почиње да свира са хармоникашем Павлом Бабејићем и то је био не само нови оркестар него и нови стил свирања, а народу се све више и више свиђао тај нови карактеристичан звук саксофона и Јован је постајао све популарнији и то шире од Хомоља. Постао је члан оркестра „Весели Моравци” 1962. када је почео период његовог највећег успеха и када је снимио прву плочу, где се налазило и његово прво ауторско коло под називом „ Нова Хомољка” и она је постала „Златна плоча“ јер је продата у преко 100.000 примерака, што је био фантастичан успех. То је било први пут у нашој земљи да је на саксофону снимљена нека композиција из жанра народне музике.

Јован Станојевић са оркестром

Јован је наставио да снима плоче, како своје ауторске, тако и са скоро свим популарним певачима и оркестрима у земљи. Тако на пример свирао је између осталих и са оркестром РТС ( под управом Бокија Милошевића и Бранимира Ђокића), са оркестрима Мирослава Матушића, Тихомира Пауновића, Драгослава Живановића – Троше, Мирослава Стојановића и др. Наступао је и снимао са скоро свим певачима , као што су: Милан Бабић, Радиша Урошевић, Маринко Роквић, Гордана Стојићевић, Изворинка Милошевић, Раде Јоровић, Нада Топчагић, Љуба Лукић, Раша Павловић, Бора Спужић – Квака, Аца Стојановић и др.

Јован је компоновао и снимио велики број српских и влашких кола и сва се чувају као трајни снимци радио Београда што значи да имају велику уметничку вредност и данас после толико гоина су на репертоари свих наших саксофониста и других инструменталиста.

Велико поштовање и љубав Јованова према свом завичају, ма где се идући својим музичким путевима налазио, изражена је и тако што је својим делима давао имена места из Хомоља чувајући га од заборава. Па се тако и данас памте и радо слушају – „Нова Хомољка“, „Жагубичанка“, „Суводолка“, „Рибарка“, „Лазничанка“, „Крепољинка“ и друге његове композиције. Кроз Јованову саксофонску школу прошао је велики број младих музичара не само из Хомоља већ и шире из Србије.

РИНА











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 74.349.592 посета
Тренутно на сајту: 136 посетилац(a)