по силним инцидентима у градском парламенту, променама пословника Скупштине, по којима је опозицији готово одузео реч и забранио да било шта каже у чачанској Скупштини, а против чега сам се увек борио и као градоначелник, као министар и као посланик у републичком парламенту, наводи се у писму Велимира Илића достављеног медијима.
,,Лично, чини ми се да ће господин Тодоровић у политичку пензију отићи одмах после овог једног, јединог мандата који му је поверен. Мени, који сам 20 година, са својим људима водио Чачак јасно је, да већ сада има због чега да оде у ту превремену пензију, а Чачани ће на следећим изборима поново имати шансу да се изјасне шта о коме мисле и како им је с којом влашћу било.
Него, господину Тодоровићу, изгледа смета што ја много знам - како послује његова приватна фирма, како добија послове, што знам да гради зграде на местима где је то у Чачку забрањено и за то добија дозволе, што имам папире за све малверзације садашње градске власти.
Неко ће за све то морати да одговара! А из пензије и уз пензију, у политици може човек да се реактивира, да му грађани укажу поверење, пошто схвате да су погрешили на претходним изборима, што је људски. Из затвора и после затвора, господине градоначелниче, због малверзација, не може политиком да се бави“ наводи Илић
Са друге стране одмах му је упућен одговор који је потписао повереник ГрО СНС Марко Парезановић.
У допису редакцијама се каже;
,,Живот без функције и привилегија највећа је казна за пропале пензионисане политичаре. То их толико боли да већ призивају свој повратак, јер су тобож градјани погрешили на изборима. Док са друге стране они никад не греше, они су незаменљиви и непоновљиви. "После мене потоп", филозофија је династије Илић, јер за 20 година у Новој Србији није могао да се појави нико нови, довољно образован и способан да преузме одговорност и постане део политичког живота града. А све би било другачије да Велимир има још једног брата.
Ја ипак верујем да градјани не греше и да на крају у политичком смислу свако добије оно што је заслужио. А Илић је спао на то да се ваља у политичком блату, уместо да ужива у пензионерским данима и богатству које је на чудан начин стекао.
Ко је кршио законе, а ко не, проценице надлежне институције, у које је Илић веровао све док је имао наду да ће бити директор Коридора. За све друго надлежни су Божји судови. А није лако када је човек заточеник сопствене савести, то је горе од сваког затвора“ закључује Парезановић повереник и народни посланик СНС.
ГЗС