да се штеди, уплаћује пазар... Ове услуге ће се сасвим извесно још више
развијати. - За банке су најскупље услуге коју пружају клијенту на шалтеру. То
подразумева плаћање службеника, папире. Зато су итекако заинтересоване да
клијенте пребаце на електронске начине плаћања - објашњава др Александар
Васиљевић, руководилац Катедре за пословни менаyмент на Факултету за правне и
пословне студије „Др Лазар Вркатић“ у Новом Саду. - Истина, клијенти банака
нису код нас довољно електронски писмени да би се лако навикли на ове новине. Међутим,
не треба заборавити да су ове банкарске услуге исте као оне које се пружају на
шалтерима али јефтиније. Тако је сасвим извесно да ће се и клијенти све више
интересовати за њих.
Највећа мана овог
канала плаћања је у томе да није довољно безбедан. Неопрезан клијент може брзо
бити опљачкан електронским путем. Васиљевић каже да око ових лоших могућности
не треба правити драму. Код нас су људи неопрезни и податке о електронском
плаћању говоре пријатељима, па чак и продавцима. Њих треба чувати као ПИН код
картице. Поред тога и банке уводе посебну заштиту. Доста њих клијентима
омогућава плаћање комуналним предузећима и порезницима, али уколико се новац
даје на неки трећи рачун следе посебне провере, што даје додатну сигурност.
Међу банакама које
су међу првима понудиле могућност електронског пословања је Опортјунити банка,
специјализована за мали бизнис.
- Привредници
користе то, али не онолико колико би ми то желели мада их стално подстичемо да
то раде - објашњава први човек ове куће Владимир Вукотић. - Имамо занимљиву
услугу за пољопривреднике. Не само да могу да плаћају, већ и кредит могу да
подигну уз помоћ обичног таблета. Унесу податке у одговарајућу апликацију и за
један сат сазнају да ли им је зајам одобрен. А и новац већ истог дана или
најкасније сутра могу да користе ако је одговор био потврдан.
И у ПроКредит банци
су недавно отворили самоуслужну зону која ради 24 часа седам дана у недељи. Клијенти
преко депозитних сефова могу да предају пазаре у било које доба дана и ноћи на
том новом банкомату. Ту су и друге услуге: налог за пренос, штампање дневних
извода, уплате разних накнада... И грађани тако могу да уплате новац на штедњу
по виђењу, купе или продају девизе. Услов је
платна картица поменуте банке.
- Увођењем ових
иновација ми показујемо да поштујемо време својих клијената предузетника - каже
председник Управног одбора ПроКредит банке Борислав Костадинов.
Зону је већ добио
Београд, ускоро ће и Суботица, а Нови Сад ће бити зониран средином маја.
О предностима
е-банкинга довољно говори проста рачуница. Плаћање једног рачуна код већине
банака стаје електронски од 15 до 20 динара, а папирна варијанта је од 50 до
60. Четрдесет динара је уштеда, за три рачуна на месечном нивоу 120 динара, а
то је годишње око 1.500 динара. Није много, али боље да тим парама клијент
почасти себе него банку.
„Овде банкарски мобилни“
М-банкарство, где плаћања иду
путем мобилних телефона, такође је све бројније. Лане је Теленор купио КБЦ
банку и развија плаћање, пребацивање новца с рачуна, па чак и штедњу. Преко
мобилног се може уплатити новац на штедни рачун, а за динаре камата по виђењу
је седам одсто. Теленор банка је за првих шест месеци пословања отворила 50.000
рачуна. Ни Телеком не жели да заостане па је пре неколико месеци купио Дунав
банку. Следи приватизација овог оператера, који је већ припремио терен за нове
услуге.
Извор – Дневник.рс
