Краљева,
Новог Пазара и Јагодине, на којој ће се
разматрати иницијатива за наставак
рада Друштва, усклађивање ценовника
услуга ових установа, њихово финансирање
од страна оснивача и однос стечајних
управника према архивској грађи. Према
речима директорке Међуопштинског
историјског архива у Чачку, Леле Павловић,
последња тачка има посебан значај,
будући да непосредно утиче на поједина
веома важна питања, попут радног стажа
запослених.
„Стечајни
управници се по закону морају јавити
архивима и предати грађу, како би се
стечај окончао. Међутим, често се дешава
да прође и више од годину дана од тренутка
њиховог постављења до момента када нам
се јаве, а за то време може доћи до промене
власника предузећа, развлачења грађе
и губљења историје предузећа, па се због
немара према документима угрожава радни
стаж многих запослених. Људи долазе у
архиве да провере документацију о томе,
а догађа се да она није ни предата нама“,
казала је она, и појаснила да је због
тога покренута иницијатива да се стечајни
управници одмах по постављењу јаве
надлежном архиву, како би стручњаци
ових установа изашли на терен и помогли
у сређивању документације.
Када
су у питању цене услуга које врше архиви,
Павловићева је казала да су оне веома
разнолике, па је учињен покушај да се
међу седам архива ове подружнице утврди
јединствена цена, у складу са ценовником
Архива Србије који је одобрила Влада.
Директорка
чачанског архива истиче да би питања о
којима се на данашњем састанку разговарало
била много лакше решена на републичком
нивоу да је Друштво архивиста активније.
„Овако се писмима обраћамо министарствима
и институцијама у вези појединих
проблема, и много већу тежину има када
их контактирамо заједнички као подружница,
него као појединачни архиви“, навела
је она. Како је рекла, тако је након
прошлог састанка, након упућеног писма
Министарству правде решен проблем
прикупљања архивске грађе судова.
Иначе,
Друштво архивиста Србије основано је
1954. године, као Друштво архивских радника,
када су највеће проблеме представљали
недостатак кадрова и смештајног простора,
а 90-их година минулог века дошло је до
мањег застоја у раду. Године 2010. Друштву
је понело данашње име, и тренутно је
подељено на шест подружница као и читава
архивска мрежа, а основни смисао деловања
је, како је истакла Павловићева, подстицање
рада архива и регулисање међусобних и
односа са осталим установама и
институцијама. Она је такође нагласила
да се Друштво ангажовало у писању Закона
о архивима, који овим институцијама
недостаје, јер је већ две године у
скупштинској процедури, чиме би се
детаљније уредио рад архивске струке.
Извор
– Глас западне Србије