на настави планирано путовање, превозник може да покрије трошкове хотелског смештаја као и разумне трошкове обавештавања оних који чекају путике.

У Србији је прошле и ове године само шест путника тражило обештећење због кашњења возова, четири захтева су решена у корист путника, а на име обештећења исплаћено је 10.160 динара, пише данас “Политика” и наводи пример немачке железнице, која је прошле године платила 53,6 милиона евра обештећења путницима, а право жалбе искористило је 2,7 милиона путника, који су у просеку добили по 20 евра.

У “Србија возу” кажу да ако због кашњења воза путник изгуби везу за наставак путовања или је због недоласка воза и сметње у саобраћају спречен да продужи путовање, може да захтева од превозника да га превезе до одредишта првим следећим возом без додатне наплате.

Ако одустане од путовања, превозник је дужан да му врати новац у пуном износу.

Такође, ако је због отказивања воза или изгубљене везе проузроковане кашњењењем, путник спречен на настави планирано путовање, превозник може да покрије трошкове хотелског смештаја као и разумне трошкове обавештавања оних који чекају путике, наводе у “Србија возу”, преноси “Политика”.

Износ плаћене возне карте у унутрашњем саобраћају враћа се у целости, ако је била кривица железнице, као и ако се захтев поднесе истог дана када је возна карта и купљена.

Исто важи и за неискоришћену возну карту у међународном саобраћају, али лист наводи да у “Србија возу” нису објаснили колико је обештећење за кашњење када је карта искоришћена.

Лист додаје да би, међутим, нелогично било да неко ко из Београд стигне у Бар или Будимпешту са закашњењем од неколико сати, истог дана затражи повраћај новца на београдској благајни која му је издала карту.

Политика