Одмах на почетку ове сезоне друга емисије „Нећете веровати” из продукцијске куће ГЗС пласирала се на, нећете веровати, шесто место свих националних емитера у држави. Познаваоци овог посла разумеју колико је то тешко и неоствариво многима са милионским буџетима, а успело је нама.
Мерења агенције „Нилсен” показала су да је емисија испуњена позитивним и поучним животним причама из Србије, како аутор Гвозден Николић често каже. Оне Србије која постоји и која се неизмерно воли. Та збирка народних исповести и слика из брдовите или уређене српске свакодневице победила је звучне, култне и високобуџетске формате на којима раде десетине и стотине људи.

Топ 50 емисија према званичним мерењима акредитоване агенције  "Nielsen Audience Measuerment" 

Кроз ове прилоге корачају остареле дрвосече и сточари са Голије, голотрби малишани из сиротињских кућа, занесењаци који су животе осмислили на свој начин, веште домаћице док пишу поезију поред шпорета наложеног буковином одакле се шири мирис нове гибанице, заљубљени сањари и даровити мајстори који рукама могу да начине све што угледају. И то је једна стара, али доказана врста народног памћења и памети, која и гледаоце у велеградима подсећа драгих боја завичаја, из којег су у опанцима отишли ко зна кад и преобули се у ципеле.

„Увек сам знао да у народу постоји на хиљаде добрих, позитивних и поучних примера, иако нисам мудрац. Ништа нисам измислио већ само отворио неки нови прозор Србији, онај кроз који се не виде фарме и ријалитији. Ово је само делић нормалне Србије која није поклекла пред црним хроникама са насловних страна. Идемо даље, и могу да кажем само: „ХВАЛА ВАМ, НАРОДЕ”, вели аутор емисије „Нећете веровати” Гвозден Николић, коју је протеклог викенда на тв Прва пратило око милион гледалаца.
Николић је свој Глас западне Србије основао 2008. године у Рајићевој улици у Чачку, са једном камером и у изнајмљеном поткровљу од седам квадрата.

Емисија се емитује сваке суботе у 18:30, одмах након Вести Прве српске телевизије.

ГЗС