За овај велики и важан празник везују се бројна веровања и обичаји.

По оцу, била је од царског рода Давидовог, по мајци од рода првосвештеничког.

Ана је као старица родила кћер Марију, по благослову Божјем. Управо је Бог и одредио Марију да буде мајка Исуса Христа, и зато се слави као Пресвета Богородица.

Доживеће највеће радости и највеће боли, све док и сама, после истека земаљских дана, није отишла у вечну светлост и славу.

Она је и данас заступница људи пред Творцем, којој се упућују најтоплије молитве.

Пред њеним чудотворним иконама дешавају се исцељења, а људи у невољи добијају помоћ.

Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине.

Земљорадницима је данашњи празник означавао почетак јесењег орања и сетву озимих усева. Приређиване су и разне сточарске свечаности.

Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, као и да јаја из тога периода могу целу годину да остану свежа па се зато остављају за насад, а пилићи излежени у ове дане биће добре носиље.

Многе породице славе Малу Госпојину као своју крсну славу.

Овај дан добар је за свадбе и веридбе. У многим насељима одржавају се сабори, заветине, преславе, молитве и литије.

Када је о празнику ведро, верује се да ће нам се сунце смешити и током јесени, али и зиме.

ГЗС/РТС