је сахранио свог оца Радивоја ког су Немци стрељали 1942. године. Од Другог светстког рата му се изгубио сваки траг, а Радивојева мајка Љубинка по савету свештеника сину је 1949. године подигла споменик у селу Љутовница иако се тада није знало где се његови посмртни остаци налазе.

„Чим је стигао ратни вихор мој отац се придружио четничким одредима, чак је заробио немачког курира и одуземо му важна документа. Од тог момента креће хајка на њега и тражилу су га да ухвате. Због тога није долазио кући све до сестриног крштења и то је по њега било кобно јер га је одао комшија и Немци су га заробили. Имао је прилику да побегне, али није желео јер се плашио да ће се непријатељ осветити његовој породици. После су га спровели у Горњи Милановац и од тада му се губи сваки траг“, рекао је за РИНУ Милош Оташевић.

Милош Оташевић, фото: РИНА

Према сведочењима појединаца Немци су у децембру 1942. на ђубришту краљевског имања на Опленцу стрељали 32 четника, међу њима и Радивоја, а посмртне остатке су закопали у оближњем каменолому. Тек 2005. године сазнало се за ову масовну гробницу и издат је налог за есхумацију стрељаних.

„Позвали су ме да урадим ДНК анализу, на основу које је утврђено да је мој отац закопан у тој гробници и да једно од ископаних тела припада управо њему. Тада је уследила компликована административна процедура и тек сад, пет година касније могао сам да преузмем тело како би га достојно сахранили у гробници коју му је још пре скоро осамдесет година наменила његова мајка, а моја баба“, рекао је Оташевић.

Фото: РИНА

Посмртни остаци Радивоја Оташевића сахрањени су маја ове године у селу Љутовница и почиваће у гробници коју сада потомци могу увек обићи и како кажу, покојнику запалити свећу.

РИНА / ГЗС