са којих се ово заштићено подручје упознаје и доживљава на посебан начин. Већина их је скривена и тешко приступачна, али се до најлепших, ипак може доћи али наравно само пешке. Постоји девет уређених видиковаца који ограђени и безбедни за посетиоце, а поглед који пуца вреди милион долара. Најпознатији је свакако Бањска стена, али ништа мање лепо није ни осталих осам, преноси агенција РИНА.

„Црњесково је видиковац у пределу Калуђерских бара, недалеко од цркве ,,Сабора Српских Светитеља“. Од центра Калуђерских бара ка Црњескову, води пешачка стаза кроз букову шуму, стиже се на видиковац. Одавде се поглед пружа ка древној Градини и Крстатој стени, Соколарици, долини Раче, истоименом манастиру, Бајиној Башти и дринској котлини. Видиковац Соколарица смештен је на ободу насеља Соколина, а реч је о локалитету сачињеном од неколико мањих, повезаних, видиковаца који се налазе наспрам Црњескова и Рачанске шљивовице, а изнад Клисуре Раче. Иако име видиковца то не говори на овим литицама се гнезде сури орлови“, рекао је за РИНУ Ранко Милановић из НП Тара.

Један од оних који такође гледа у долину Дрине и суседну Босну и Херцеговину је Ослуша. Видиковац је опремљен ложиштем за ватру, дрвеном надстрешницом са клупама и столовима, као и информативним таблама. Овде се налази и полетиште за параглајдере. Аматери би требало да знају да је најлакше доступан видиковац Брана Лазићи који се налази на истоименој брани на језеру Заовине.

„До њега се долази аутом, асфалтним путем, а од Митровца је удаљен око 7 км. Одавде се поглед пружа на мало језеро Спајићи и засеоке Лазићи, Спајићи и Поповићи и врхове Збориште и Гавран. Ово место се сматра локалитетом на коме је откривена Панчићева оморика - њена стабла се виде десно од језера Спајићи на падинама брда Кик и заштићена су у оквиру резервата “Врањак”, каже Милановић.

Један од највиших врхова Националног парка Тара је Јањач и дефинитивно је један од најлепших видиковаца иако није толико познат међу посетиоцима. Налази се у Заовинама, изнад Горњих Караклија, на самој граници Србије и Републике Српске (БиХ). До њега се стиже уређеном стазом кроз заселак Караклије.

„Са овог врха се пружа величанствен панорамски поглед на подручје Заовина, масив Таре, Црни врх и Велик Столац. По лепом времену одавде се види Вишеград и чувена ћуприја на Дрини, Мехмед-паше Соколовића, коју је у свом роману описао наш нобеловац Иво Андрић. Такође, овде се виде и остаци ровова из Првог светског рата“, каже Ранко.

Сјенич се налази на Црном Врху на 5,5 км од Предовог крста према Заовинама и само 100 м од шумског пута. На овом локалитету доминира 12 м висока дрвена осматрачница, а са видиковца се пружа поглед на шумовити масив Таре, село Растиште, клисуру Дервенте и језеро Перућац. Овом путањом пре стотинак година ишла је траса шумске жичаре којом се посечена грађа спуштала до Дрине, а даље је транспортована сплавовима.

Ако се попењете до Биљешке стене можете видети танка, вретенаста стабла Панчићеве оморике – јединствене врсте четинара која расте само на простору средњег Подриња. Међутим, услед изражених климатских промена многа стабла су осушена. Са Биљешке стене се пружа поглед на стрме кречњачке литице кањона Дрине и језеро Перућац. У Босни, се виде остаци средњовековног утврђења Клотијевац и предели Националног парка Дрина. Поред излетничког мобилијара, овде се налази и кућица у којој је сниман филм "Птице које не полете" са Батом Живојиновићем у главној улози.

РИНА (ГЗС)