Петочлана породица Бајку живи на самој граници са Молдавијом и овог јула стигли су у Котражу код Сава Добросављевића. Заједно у врсти од јутра до мрака су Марија и Веронел, брачни пар, којима је ово идеалан начин да напуне свој кућни буџет, али и да ојачају своју љубав.

 Марија и Веронел Бајку и ове године су у берби малина у домаћинству Добросављевића из Котраже, Фото: РИНА

“Сваког лета смо овде у Драгачеву. Навикли смо се на газду, а и он на нас. Радимо пуно, али добро и зарадимо, код нас у Румунији то не би могли. Овај драгачевски ваздух позитивно делује на нас, па ми је муж све лепши и лепши”, рекла је кроз шалу Марија Бајку и додаје.

“Кад смо кући имамо бројне обавезе и немамо кад да се посветимо једно другом. Овде у малињаку смо заједно по цео дан”, каже Марија.

 Марија Бајку, сезонска радница, Фото: РИНА

Једно другом дају моралну, али и сваку другу подршку јер посао у малињаку није ни мало лак.

 “Овде су и мој отац и два брата. Сви заједно радимо. Није лоше, задовољни смо. Добро смо плаћени, што је најважније. Са бербом крећемо око 6 сати ујутру и беремо до пола осам, имамо неколико пауза у току дана, а у просеку можемо да наберемо око 35 до 40 гајбица”, каже Веронел.

 Веронел Бајку, сезонски радник, Фото: РИНА

Домаћин, Саво Добросављевић каже да је добре раднике изузетно тешко наћи, покушавао је прво да ангажује наше људе, али није био задовољан.

 “Сваке године седнем у кола и пређем чак 1000 километара како бих у село довезао раднике из Румуније”, прича Саво и додаје да је из годину у годину берача све мање.

“Ретко ко сад хоће да бере малине и да се портуди. Сви само отаљавају тај посао како би зарадили новац за море. Пре су средњошколци радили, али сад им бране модерне мајке да не иду на врућину и да се муче у малињацима”, каже Саво.

Саво Добросављевић из Котраже сваке године ангажује сезонске раднике за бербу малине, Фото: РИНА

За Румуне као раднике, али и као људе има само похвалне речи. Док просечан берач може да набере око 30, они у просеку беру око 80 килограма дневно.

 “Они су пун погадак. Посвећени су послу, а најбитније је што су изузетно педантни и не остављају малину иза себе. Њихова дневница је 25 евра, што је много, али ја имам рачуницу да их платим јер раде веома ефикасно. Са њима сам сигуран и не сикирам се”, изјавио је Саво.

 Рад у малињаку траје до пола осам, а затим следи вечера, па дружење. Стана Добросављевић са гостима из Румуније нема никавих проблема.

“Нису избирљиви, воле нашу храну, а највише кромпир и пасуљ. Увече се заједно дружимо, слушамо музику и певамо. Споразумевамо се на све начине, мало на српском мало на енглеском, а највише рукама”, рекла је Стана.

 

РИНА