је прошле недеље постала мајка. Пети пут, а сваки је био ризичнији од оног претходног. На начин који се не среће често и који тражи храброст, а њу може да подстакне само неизмерна љубав према деци.
Пре 12 година на свет је донела првенца Вука. За њим су дошли Богдан, Никола и Душан. Четворица браће у четвртак су добили сестру, здраву и праву, лепу као лутку.
Малишанка још нема име, али много важније је да је порођај, иако ризичан, прошао како се само пожелети може. И пети пут Дренка се породила царским резом. Захтевну операцију извео је тим ужичке болнице које срећна мајка одлично познаје и са којима учествује у порођајима. И она је лекар анестезиолог, запослена у Општој болници Ужице.
„Уживам у мајчинству. Лепши је, радоснији и динамичнији живот са више деце. Истина, некада је стреснији, али то пада у други план кад чујеш колико те уста зове мајком. Ништа није страшно петоро деце имати у кући”, причала је дан после порођаја и храбрила друге мајке др Дренка Јанић.
Незапамћено у доба када се све мање деце рађа, а у ужичкој болници је сваке године око 20 порођаја мање, она је друга породиља која је у последња три и по месеца и пето дете родила царским резом.
„Ретко се дешава да једна жена роди петоро природним путем, а камоли царским резом. Он носи ризик повреда мокраћне бешике, танких и дебелих црева, доњег утерусног сегмента материце који после сваког порођаја постаје све тањи и тањи и ствара опасност од пуцања и даљих компликација које су ризичне за живот и мајке и бебе”, објашњава др Владислав Трипковић, заменик начелника Службе гинекологије и акушерства и шеф оперативне гинекологије у ужичкој болници.
Дренкина ћерка, тешка 3.200 грама и дуга 51 центиметар, на порођају је добила деветку. Сва четири њена брата из маминог стомака извадио је др Бошко Ристановић, а њу др Мирјана Пауновић Кокошар уз помоћ анестезиолога др Зорице Бошњаковић и анестетичарке Јелене Раковић.
„После првог царског реза знала сам да ће и сваки наредни бити на овај начин и да је на сваком следећем порођају ризик све већи. Колеге гинеколози са којима сам безброј пута била у порођајној сали нису морали да ми објашњавају колико може компликовано бити ако се више пута породиш царским резом. Лекар сам, знам ја то веома добро. Али опет, љубав према деци и милина коју носи мајчинство су превагнули. Опуштено сам отишла на порођај и имала велико поверење у колеге”, каже др Дренка Јанић.
Са људима којима одаје захвалност последњи пут је пре одласка на трудничко боловање била 10. јануара. Са стомаком до зуба, у осмом месецу трудноће, дала је анестезију једној породиљи. Четрдесет дана касније у порођајној сали појавила се као пацијенткиња. Одважна и дична да се пети пут породи. Није прошло дуго, а у наручју је држала своју принцезу.
У каријери анестезиолога учествовала је у четвртом порођају једне мајке, али не и у петом. Искуство које до сада није доживела као лекар доживела је као мајка.
Неће Дренка, каже, рађати више. Да је у четвртак закмечао и пети син, мада је знала да носи ћерку, ништа то не би променило у њеној одлуци. А дечак или девојчица – свеједно јој је. Дете је дете. Само, додаје, биће интересантно како ће браћа дочекати сестру. Дренка ће ове седмице кући, а синовима ће морати да објасни да са приновом неће бити ускраћени ни за милиметар пажње и љубави коју су до сада имали.
„Само је Никола радостан сазнањем да му у кућу стиже сека. Остали нису баш одушевљени јер се плаше да ће их плач бебе будити ноћу. Никола је најавио да ће бити љубоморан јер више неће бити најмлађи”, грлила је ћерку и причала о синовима др Дренка Јанић.
Новембра прошле године у ужичкој болници пети пут царским резом породила се и Амела Шабановић из села Кладница код Сјенице. После четири ћерке, она и њен супруг Алија добили су сина Маида. Није их поколебало ни када су им лекари још после другог детета рекли да је опасно по Амелу да више рађа. Важно је било Шабановићима да у кући имају мушког потомка.
ГЗС/Блиц
