Златарско језеро „попила” суша, Највећа акумулација на Увцу готово без купача и кампера, а чамци врло ретко пале моторе 



 
Златарско језеро „попила” суша, Највећа акумулација на Увцу готово без купача и кампера, а чамци врло ретко пале моторе
11.08.2022 | 0 коментар(а)



Нова Варош - У Кокином Броду, на средокраћи пута Београд - јужни Јадран, многобројни намерници застану



да предахну, окрепе се чорбом, питом или рибом и окупају у Златарском језеру.

Уместо освежења или „круга чамцем и на дасци” у модрозеленој води, летос најчешће са терасе мотела, испред оближњег ресторана или са бране Хидроелектране „Кокин Брод” шаљу „селфи” са језером које бежи у кањон и готово да га нема.

Ниво Златарског језера, највеће акумулације у хидросистему на Увцу, опао је за чак 25 метара. До „мртве воде” и нивоа на коме могу да раде турбине ХЕ „Кокин Брод” остало је, кажу у „Лимским ХЕ”, још 15 метара.

Садашња кота језера, тврде мештани, није забележена у летњим месецима од почетка рада електране пре 62 године. Водостај је био нижи у зимским месецим кад се вода испуштала на темељни испуст бране да би могла да ради ХЕ „Бистрица”, која воду добија из Радоињског језера тунелом дугим преко осам километара, кроз масив Китоње.

Суша попила језеро, Фото: Д. Гагричић

Три хидроцентрале на Увцу раде по захтеву диспечера ЕПС, па су Златарско језеро попили киловати, а делимично и суша и мали дотоци притока. Колико опада језеро и нестаје у котлини и кањону сведочи и то што се на краку језера уз реку Тисовицу под Василићима може прећи пешке у село Ојковица.

„Низак ниво воде довео је до пропасти туристичке сезоне. Раније је било као у кошници, а летос су остали празни кревети у објектима на падинама Смудинога и Босања и на десној обали језера и Тисовице. Ретко ко долази у викендице, тек покоји стари гост и најчешће власници да их обиђу”, каже Благоје Василић, један од заточеника језера испод планине Смудиноге.

Одавде се већина власника имања одселила, а неки од потомака су на старим огњиштима адаптирали објекте, подигли апартмане, на шта су их подстакли викендаши из Ужица, Чачка, Ивањице, Београда... Овде су, на велико „водено огледало”, на некадашњем ушћу Тисовице и Увца, долазили на припреме и веслачи Црвене звезде.

Суша попила језеро, Фото: Д. Гагричић

Домаћинства су ове сезоне остала без прихода, јер су изостали купачи и кампери, а мало се ко занима за излете, па су без посла чамџије.

„Данима нема живе душе на језеру, а онда само понеки пар плати један сат да се провоза језером”, жали се чамџија Галиб Хаџибрахимовић.

У данима жеге Нововарошани и гости могу да се освеже једино на понтон плажи на Радоињском језеру, удаљеном 16 километара.

Поправљена једина друмска веза

Због опадања нивоа Златарског језера многобројна домаћинства на полуострву, некадашњем међуречју Увца и Тисовице, остала су без воденог пута. Срећом, почетком недеље поправљена је једина друмска веза, макадамски пут од Борја у Дебељи преко Смудинога, до обале језера. Мештани траже од локалних власти да се поваља пут, а започеле су и акције раскресивања грања које је наткрилило коловоз.

Туристима остала само понтон плажа на Радоињском језеру, Фото: Д. Гагричић

Повећана производња хидроелектране на Дрини

Главни задатак акумулације у Кокином Броду је да у маловодном периоду претежно изравна енергетски, а делом и хидролошки, остале низводне хидроелектране на Дрини и Лиму. То доводи до повећања производње низводних хидроелектрана.

Иначе, брана Кокин Брод грађена је од 1955. до 1961. године. Реч је о насутом објекту од камена са глиненим језгром дужине 1.260 метара. У време градње била је једна од најдужих насутих земљаних брана у Европи. Хидроелектрана Кокин Брод почела је да ради 1962. године. Пуњењем акумулације настало је вештачко Златарско језеро на месту које је пре тога заузимало село Кокин Брод.

ГЗС/Новости







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


NOVA VAROS SUSA KOKIN BROD UVAC RADOINJSKO JEZERO

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 130.359.761 посета
Тренутно на сајту: 109 посетилац(a)