позоришног фестивала – Без превода. И ове године ће у осам фестивалских дана бити одиграно седам такмичарских представа из Србије, Црне Горе и Хравтске као и осма, представа Народног позоришта у Грачаници, у част награђених, саопштено је на сајту града Ужица.

Фестивал који традиционално окупља најеминентније театрологе и позоришне ствараоце отворила је наша позната књижевница и редитељка Вида Огњеновић:

„Почиње двадесет трећи позоришни Фестивал без превода, светковина театарске смелости, слободног замаха игре и врхунских домета. Овде се управо ствара осмодневна Ужичка позоришна република. Јесте ли приметили како је град задобио неки мистични сјај, то је од светлости позорнице. И од вечерас ће ова сала бити епицентар вулканских аплауза, а иза ове завесе већ све трепти од глумачке треме и жестоког залета да се што брже обори рампа између сцене и гледалишта.

Књижевница и редитељка Вида Огњеновић отворила је 23. Југословенски позоришни фестивал

Да, ово је фестивал без превода, јер је позоришни чин сам по себи превод, у којем се животне чињенице преводе на језик уметности, којег посвећен гледалац прихвата као саучесник у творби театарске целине. И у том кругу садејства пулсира живот представе. Скептици кажу да позориште не мења свет. Мењати свет је револуционарна фраза. Можда театар не мења свет као што га мењају излазак и залазак сунца, али мења човеков светоназор који те промене препознаје и тумачи. Проверите то након гледања ових осам добрих представа. Свет ће у домену нашег схватања у многоме остати исти, али ћемо ми на неке ствари гледати знатно другачије.“

Право позориште је пре свега перманентна борба против равнодушности која је његов смртни непријатељ. У овом граду је та борба започета пре више од века и по, представом у Каљевића кући, а по речима тадашњег извештача: „беше цвет нашег грађанства с највећом љубављу на овом представљенију“. На том завереничком дослуху између публике и сцене, створен је овај фестивал, усијаном храброшћу оснивача и селектора и они га већ двадесет три године проводе без узмака кроз многе невоље, сумње и препреке. Бране га и хране смелим идејама, својом непоколебљивошћу и нама драгоценим, позоришним лудилом. Ти срчани и истрајни позоришници за своју безобалну посвећеност и творачку енергију заслужују озбиљну подршку и хвалу. Овај фестивал ће ускоро прославити четврт века. Тиме ће порећи сваку скепсу и ужегли малограђански страх од ремећења млаког мира и јалове послушности, као што све то својим делом, мајсторски пориче велики песник, драмски писац и прозаиста Љубомир Симовић, иначе стамени потпорни стуб овог фестивала. Нека се зато фестивалска завеса вечерас с поносом подигне у његову част.“

Прва представа на Фестивалу је била „Корешподенција“ Звездара театра. У комаду по тексту Борислава Пекића, у режији Горчина Стојановића и драматизацији Борислава Михајловића Михиза публици су се представили Бранислав Лечић, Аница Добра, Славко Штимац, Јоаким Тасић, Јелена Ступљанин и Бранко Видаковић.

Селектор фестивала, позоришни критичар Бојан Муњин je поред “Корешподенције”, одабрао и представе “Кад би Сомбор био Холивуд”, ауторско остварење Кокана Младеновића у извођењу сомборског Народног позоришта, “Ожалошћена породица”, у режији Јагоша Марковића – Народно позориште Београд, “Зашто је полудео господин Р?” Боба Јелчића – Југословенско драмско позориште, “Кроћење горопаднице” Ивана Плазибата – Хрватско народно казалиште из Сплита, “Пет живота претужног Милутина” Александре Милавић Дејвис – Атеље 212 и “Крваве свадбе” Игора Вука Торбице у копродукцији Град театар Будва и СНП из Новог Сада, које наступају у такмичарском делу за награде Ардалион.

Глас западне Србије