пирографије? Уметност јер је и једно и друго уметност. Или, тачније, страст према уметности.

Изражену уметничку црту и „уметничку душу” има службеница, секретарица, у предузећу „Рудник и флотација Рудник”, Весна Михаиловић.

Она пише романе, а за себе каже да је пронашла мир у томе јер јој је од најранијег детињства књига „најбољи пријатељ”, док на питање када је почела са цртањем одговара да је одувек цртала „понешто”.

„То двоје су били мој други свет, друга планета. Али, никада ми није пало на памет да бих се могла тиме бавити”, каже саговорница Гласа западне Србије и додаје да то посебно мисли за писање односно сликање ватром, тзв. пирографију, којом се данас и те како успешно бави.
Креативну енергију гледа да усмери према уметничким стваралаштвима и да пружи оно највише од себе.

А највише је, каже, пружила у роману „Даница”, који је, када је изашао, промовисан на Сајму књига у Београду.

„Препоручујем свима да прочитају ’Даницу’ јер, ако верују у Бога, прича ће им бити занимљива, а ако не верују, опет треба да је прочитају, кажу да се брзо чита, а и да би ме боље разумели”, наглашава она.

Како сте дошли на идеју да започнете сликање ватром?

„Пре неких 15-ак година сам се заинтересовала за радове техником пирографије. Мислим да је то најстарија техника на свету. То ми је било занимљиво а онда ми је муж, електричар по струци, направио први пирограф. Тако сам из хобија кренула да цртам оно што би се тог момента мени ’залепило за срце’”, објашњава Михаиловићева.

Недуго затим упознаје г. Гачановића, из Културног центра Горњи Милановац који ју је убедио да њени радови имају „уметничку црту” и обећао јој самосталну изложбу.

„То је било 2014. и било је прелепо. Онда сам наредне године имала изложбу у Такову, урађену ’У спомен храсту’. Каснијих година упознала сам много дивних уметника и сликара из удружења ’Руднички видици’”, рекла је.

Када су у питању песме, поезију, како каже, никада није посебно волела да чита, али указује да је свом сину, пре три године, онако успут написала песму.

„Док сам сређивала кућу и ’слушала’ неке стихове у себи, узела сам то да прибележим. Тако је настала ’Песма сину’. Онда смо се шалили да пишемо заједно збирку па је он написао једну и ја једну и тако... његове су много лепше, али их он не објављује”, истакла је Михаиловићева и додала да је дана када јој се ћерка удала написала песму "Ти одлазиш" посвећену њој те да је потом „стала”. Каже да јој песме више не „долазе”.

„Понекад објавим понеку од њих. Прошле године ме је удружење ’Запис’ из Горњег Милановца прихватило у своје редове и у зборнику радова за 2021. објављене су три моје песме. Стварно сам бескрајно захвална на прилици да упознајем такве људе и ни са ким не покушавам да се такмичим”, поручује ова креативна службеница.

На крају истиче потребу да нагласи своју везаност за Рудник:
„Живим на Руднику и много волим Рудник. Волим његову дивљу и непредвидиву природу, дивљи шарм и највише његове стазе за шетњу. Ту убирем снагу за даље подухвате. Могу да кажем да никада није касно да човек оствари неке своје снове.”

Весна је мајка двоје деце и бака једне девојчице.

Глас западне Србије