Легенде о закопаном благу западне Србије (1) 


Vučić se danas obraća javnosti              U Srbiji danas još toplije, do 28 stepeni              Prvo su podgrevali proteste, a danas pitaju što kasni otvaranje - evo šta im je Todorović odgovorio             

 
Легенде о закопаном благу западне Србије (1)
Trenutno na sajtu: 507       |       Podeli:
04.09.2018 | 0 коментар(а)



Чачак - Приче о закопаном злату имају древну прошлост и раширене су по целом свету. Оне најчешће добијају облике мита, приповести које се преносе,

надограђују и мењају током хиљада година. Мит није само обична легенда, већ и поступак који омогућава да свако друштво будућим нараштајима пренесе своја искуства. На тај начин се не показује само како људи мисле и маштају, већ се открива и како такве приче (митови) делују на човекове поступке, чак и онда када они тога нису свесни.

Легенде о „тајни изгубљеног или сакривеног злата” представљају приповести о човековом (по правилу) трагичном трагању за материјалним богатством као симболом изгубљене среће. Иако су овакви подухвати најчешће неуспешни, као и сама могућност испуњења непресушних људских жеља, уверење да „благо” сигурно постоји никада не изостаје. Оно се налази „негде”, само га треба пронаћи. Вечита човекова жеља за остварењем „среће” претвара се и преноси у трагање за „закопаним благом”, заправо у узалудне (сизифовске) напоре да се досегне до „изгубљеног раја” и првобитне човекове хармоније.

Када је у питању српски етнички простор забележене су многе приповести у вези са тражењем злата, што се може назвати и својеврсном „митологијом злата”, посебном цртом менталитета, нарочито у Источној Србији. Злато се не посматра само као материјални, већ и духовни објекат, чије проналажење треба да омогући решавање најважнијих људских потреба. Сјај, реткост и постојаност увек су били његова основна материјална својства, условивши да овај метал у народном веровању постане симбол здравља, снаге и чистоће. Православно-хришћанска традиција му приписује позитивне конотације, везујући га за чисту светлост и духовно благо, уз истовремену осуду идолопоклонства злату као материји. У народу преовладава позитивно вредновање злата као врхунског добра, предмета од суштинског значаја, који се повезује са досезањем највећег смисла живота. Српске бајке препуне су златних симбола. Међутим, оно може бити и узрок проклетства, највеће беде, несреће и пада човека. Ипак, такве представе су у другом плану, јер трагање за златом симболизује потребу превазилажења смрти и достизања вечне среће. Све је повезано са многим религијско-есхатолошким представама у којима се сусрећу најстарији митови и модерне легенде, спајају разноврсни појмови (од технолошких до метафизичких), семантички веома удаљени, али ипак јединствени у тежњи за досезањем „тајне злата”, од његовог открића до остварења унутрашњег просветљења и хармоније.

Др Милош Тимотијевић

Структура прича о трагању за благом углавном је устаљена. Најједноставнија је дводелна (сакривање-тражење), али највећи део прича има четвороделну структуру: сакривање блага, обавештење о његовом постојању, чување закопаног блага и његово тражење. Увек постоји мешање фактографског и фикцијског, сучељавање збиље са маштањем, реалног са фантастичним. Благо је увек неодређене величине, најчешће велико („силно”, „пусто”), тако да сан о огромној и неслућеној материјалној добити условљава магичну привлачност закопаних драгоцености, најчешће злата. Власници и сакривачи блага обично су људи са врха друштвене хијерархије. Међутим, то су лица са којима се ланац социјалне моћи прекида. Временом власници блага добијају митска обележја, иако су они најчешће реалне историјске личности. Информацију о благу дају чудесна бића, животиње или странци, али то могу бити и сан, ватра, старе карте и планови. Чувари блага најчешће су митска и натприродна створења, али то могу бити људи или животиње. Добијање блага није једноставно, резултати су најчешће негативни, испуњење жеље измиче, као и сваки други сан о људској срећи. Зато се неуспех у проналажењу блага најчешће објашњава непознавањем магије, неспретношћу, глупошћу, похлепом, никако непостојањем блага.

Пред надањима за срећно разрешење снажних жеља и остварења блиставе судбине све друго постаје безначајно и неважно, укључујући и „голи живот” трагача спремних да „иду до краја”. Откривање блага може остварити изузетан појединац или мала завереничка група. Пошто се драгоцености налазе тајно, дакле „иза леђа” колективу, постоји и осуда таквог социјално неприхватљивог поступка „богаћења преко ноћи”. Зато се и јавља веровање у данак у крви који узима благо, као праведна казна за све оне који се дрзну да дирну у моћну подземну тајну. „Магијска инфекција” се подразумева, а излечење омогућава само друштво, равноправни противник оностраних сила. Зато се благо мора симболички унети у колектив како би драгоцености остале „праве”.

Простор чачанског краја и Западне Србије никада није био богат причама о закопаном благу, али оне ипак постоје, преносе се вековима и непрекидно обнављају у свакој новој генерацији. Овом приликом није направљен попис свих легенди, нити топонима за које се „прича” да скривају злато. За сада се као почетни корак за нека будућа свеобухватнија истраживања само уочавају један митски феномен, његова раширеност и основна структура, а потом на основу досадашњих теоријских радова и анализе изворне грађе различитог порекла пружају објашњења појаве која се испитује. За велики број легенди постоје само усмени извори („казивачи”) који су због осетљиве теме инсистирали да остану анонимни, што је и разумљиво. Легенде о закопаном благу разврстане су по историјским периодима за које се претпоставља, или је то накнадним истраживањима сасвим сигурно утврђено, да је „благо” баш у тој епохи сакривено.

(Историчар Народног музеја у Чачку, др Милош Тимотијевић, саставио је текст везан за легенде о закопаном благу на простору западне Србије које се преносе вековима и непрекидно обнављају у сваком поколењу. Овом приликом није направљен попис свих легенди, нити топонима за које се „прича” да сакривају злато. Излаже се један уочени митски феномен, његова раширеност, а потом на основу анализе изворне грађе различитог порекла пружају објашњења појаве која се испитује. Глас западне Србије објавиће, у данима који следе, читав научни рад др Милоша Тимотијевића).

ГЗС




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.836.322 посета
Тренутно на сајту: 507 посетилац(a)