Он је за данашњи "Блиц" рекао да је у овом тренутку тешко одредити колики би број гласова био потребан за један мандат, пре свега због Д’Онтовог система и броја гласова који би остали испод цензуса, али и због броја људи који ће изаћи на изборе.

Лист подсећа да је на парламентарне изборе 2014. године изашло је 3.592375 гласача, односно 53,09 одсто, а изборни цензус прешле су само четири листе, не рачунајући мањине

Због великог броја расутих гласова, око 700.000, за мандат је било потребно око 11.000 гласова.

С друге стране, наводи "Блиц", на парламентарним изборима 2016. године број изашлих бирача био је 3.776.923, односно 56,07 одсто, а изборни цензус је, не рачунајући мањине, прешло седам изборних листа.

Тада је број расутих гласова био нешто виши од 120.000, па је због тога, али и неких других фактора, за један мандат просечно било потребно око 14.000 гласова.

Такви подаци говоре о томе да је у овом тренутку јако тешко предвидети колико би гласова било потребно за будући парламент, јер то зависи од броја расутих гласова, броја бирача који ће изаћи и питања да ли цензус остаје пет или ће бити три одсто.

Када је реч о рејтингу странака, према последњем истраживању агенције Фактор плус са почетка ове године, када би избори били одржани у недељу, Српска напредна странка освојила би 53,1 одсто подршке бирача, Савез за Србију имао би 10 одсто, Социјалистичка партије Србије 9,9, а цензус би прешла и коалиција ПСГ и Странке модерне Србије са подршком од 6,6 одсто.

СПАС Александра Шапића тренутно је на 4,3 одсто подршке, а Српска радикална странка на 3,2, наводи "Блиц2.

ГЗС/ Танјуг, Блиц