Какав би то севап био да једнога дана дочека зиму као сва остала деца. Њена кућу удаљена је четири километра од главног пута, а до прага породице Вучковић кад падну прве кише не може се ни трактором. На њеним нејаким леђима је и болестан отац и изнемогла мајка.

„Кров прокишњава на неколико места, али крпимо и стављамо шерпе свуда по кући. Кад је лето онда је све другачије, али кад дођу хладни дани са кишом и снегом много нас је страх да се кућа не уруши. Али, све то подносимо некако, јер тата је болестан и онда је његово здравље најпрече немам времена ни да помислим на немаштину", каже ова храбра девојчица.