Чачанин је био чудо од играча, годинама најбољи стрелац кошаркашке лиге СФРЈ и читав живот провео у својој кући, првој до Цркве Светог Вазнесења у средишту града, изузимајући три месеца док је боравио у Београду као нови играч Партизана, али се брзо вратио у завичај својим пријатељима и голубовима и остао спортска легенда на Западној Морави.

Јутрос нам у редакцији Гласа западне Србије где радо свраћа приповедао да његова веза са Гучом није ни нова ни случајна.

„Био сам и на првом Сабору, пре шездесет година и увек сам волео тај догађај, до данашњег дана. Само, онда није било аутомобила па смо ишли пешице, углавном мој кум Душан Радоњић Ћука, најбољи фудбалер Борца свих времена, и ја. Пешке смо се и враћали, а то вам је 22 километра у једном смеру, преко Јелице”, рекао је Мишовић.

Он вели да је са задовољством прихватио домаћинство над Сабором и улогу коју су, у овом веку рецимо, имали познате личности из нашег друштвеног живота. Рецимо, председник Републике Српске Милорад Додик, министри у српским владама Велимир Илић, Расим Љајић и Милутин Мркоњић, српски орфеј из Груже Добрица Ерића и наша највећа оперска дива, сопран Радмила Бакочевић, иначе родом из Гуче.

ГЗС