Иако нафташи не желе да процењују у којој мери ће нафтни деривати појефтинити, очекује се да ће бензин до краја ове годиине моћи да се пазари за по неколико динара мање по литру. С обзиром на то да се просечне цене бензина БМБ 95 у Србији сада крећу на нивоу од око 157 динара, а евродизела на око 170 динара по литру, рачуница је јасна, али само у случају да нафта на светској берзи не поскупи.

Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, напомиње и да је у претходних 10 дана бензин појефтинио два динара, а дизел око 50 пара. Конкуренција и други услови диктирају промене

- Уколико се тренд пада цене сирове нафте настави то ће се свакао одразити и на наше тржиште, па ће цене горива у Србији бити ниже. Исто као што се дешава у обрнутом случају, када цена нафте расте - каже Мићовић.

На примедбу да када цена нафте скаче на светским берзама имамо много бржи раст цена горива него када појефтињује, он истиче да ни у једној земљи промена цена није једнака.
- На то утиче још много других фактора. Тржишни услови диктирају брзину промена цена у оба смера. У неким земљама имате потпуно контролисане цене, у другима имате три или четири рафинерије и питање је када је која набавила нафту... Сигурно је да не постоји никаква могућност да нека од компанија тенденциозно мења цене, у било ком смеру. Тржишна конкуренција и остали услови пословања диктирају брзину промена - објашњава Мићовић.

Он додаје и да смо баш у Србији имали пример споријег поскупљења деривата у односу на скок цене нафте.

- Тако је, рецимо, 15. августа цена нафте кренула на горе, имали смо тренд раста на светским берзама, а тек 15. септембра су почеле да се повећавају цене горива у Србији. То се дакле није осетило месец дана. Тако ћемо имати сада, полако и поступно пресликавање појефтињења - наводи Мићовић.

Према његовим речима, не може се говорити о томе да ће после пет дана пада цене сирове нафте гориво одмах бити јефтиније. - Рад се о нафти која се налази негде на Медитерану, и одатле стиже у Србију. Промену цене диктирају услови на неком тржишту. Тако, рецимо, земље које су на Медитерану могу директно и одмах већ по тим ценама да купе деривате. А Србија, која је удаљена, има логистику, транспорт.... Због тога брзина промена цена није једнака у свакој земљи и зависи од бројних фактора - наглашава Мићовић.

Он објашњава и шта је највише утицало на драстичан скок цене дизела у претходном периоду.

- У Србији се једна трећина евродизела троши из увоза, и 90 одсто се транспортује Дунавом. Тако се на годишњем нивоу увезе 530.000 тона, колико је било 2017. године. Није проблем сам низак водостај Дунава, али је проблем што је тај низак водостај кренуо још крајем јула, и што је предуго трајао - објашњава Мићовић.
Како каже, у јулу се транспорт преполовио, у августу се свео на 30 одсто товара, да би у септембру и октобру пловидба била потпуно прекинута.

- Онда су се исцрпеле залихе увозника па су они у октобру били приморани да евродизел довозе аутоцистернама и железницом, што је много скупље. У октобру је обрнуто око 300 тура камионом, а то је за 10, па чак и 20 пута скупљи превоз у односу на пловидбу. Ипак, тржиште је било потпуно снабдевено, и потрошачи нису осетили несташицу - истиче Мићовић.

ГЗС/Блиц