Иде се на гробља или у цркве и пали свећа. Црква је прописала посебне дане - Задушнице и то четири пута годишње.

Зимске задушнице су у суботу, пред Месне покладе, у суботу пред Духове су летње задушнице, Михољске су у суботу пред Михољдан, а јесење, Митровске задушнице у суботу пред Митровдан.

На дан задушница иде се у цркву, где се служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе иде се до гробова покојника. На гробовима се пале свеће, а свештеник обавља кратки обред и кади гробове.

На гробље и у цркву се носи кувано жито које подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у мраку, него у светлости Сунца.

Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се зацељују ране греха.

Свећа је симбол светлости Христове, која треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих.

ГЗС/ Телеграф.рс