пројеката из области
информисања. Сва три члана предложила
су новинарска удружења, док град нема
свог представника. Правилник Министарства
културе и информисања иначе предвиђа
да два припадника Комисије предлажу
удружења, а трећег локална самоуправа.
Према решењу, Комисију
ће чинити Владимир Илић, представник
УНС-а, Јелка Јовановић, представник
НУНС-а и НДНВ-а и Милева Малешић, испред
АНЕМ-а и Локал преса.
УНС, НУНС, АНЕМ, НДНВ,
Локал прес доставили су заједнички
предлог од три кандидата, од којих је
локална самоуправа требало да изабере
два. Међутим, намерно или не, град Чачак
није истакао свог кандидата, те су за
Комисију предложени сви поменути.
Пред већницима се
данас нашао предлог решења о именовању
Комисије, у којем се као представник
локалне самоуправе нашао Владимир Илић,
новинар Вечерњих новости, а да претходно
није затражено његово мишљење.
“Он је Чачанин, па
смо сматрали да он може бити наш
представник”, објаснио је Александар
Дачић, помоћник градоначелника за
друштвене делатности, правдајући се
тиме да се нико више није пријавио у
року предвиђеном јавним позивом.
Секретар УНС-а, Нино
Брајевић, сматра да је јавни позив важио
за новинарска удружења, али не и за
локалне власти, која има право на свог
представника, будући да се новац одваја
из градског буџета. Једини услов за то
је да тај кандидат буде познавалац
медија.
Остаје отворено питање
зашто градске власти у Чачку то нису
учиниле, због заборава, случајности или
пак намерно?
Ко је предложио
кандидате?
Састав поменуте
Комисије је забрињавајућ. Због чега се
локална власт у Чачку заклања иза
новинарских удружења и нема контролу
коме се даје новац?
УНС је предложио
Владимира Илића, Чачанина који одлично
познаје локалне прилике, али чији
кандидати су Милева Малешић из Пријепоља
и Јелка Јовановић из Београда? Да ли је
могуће да НУНС нема кандидате у граду,
па се мора прибећи оваквим решењима?
Или је то, пак, учињено уз подршку Стојана
Марковића, функционера два удружења,
НУНС-а и Локал преса, који се на конкурсе
увек пријављује са три пројекта за исто
толико медија, додуше са једним предузећем,
јер су друга његова у блокади због
дугова, у којима се он на папиру ништа
не пита нити одлучује о било чему?
Колико чланови Комисије
из других градова познају стање медија
у Чачку? Да ли је нормално да о нашим
пројектима одлучује неко ко нас у свом
месту, према сопственом признању,
доживљава као конкуренцију? Да ли је
морално да таква особа буде део Комисије?
Глас западне Србије
основано сумња у ваљаност будућег рада
Комисије у оваквом саставу, са изузетком
Владимира Илића. Уосталом, и део градских
већника је неповерљив према овом телу,
па тако ни предлог на данашњој седници
није једногласно усвојен. Од укупно 13 већника само осморо је гласало за. Али зар је потребно
да макар један буде против или уздржан?
Предлози за чланове
Занимљиво је да су
постојали предлози за чланове комисије
који би представљали град, али су заменик
градоначелника, Раденко Луковић и
помоћник првог човека Чачка, Александар
Дачић, били категорично против њих, због
наводног непоштовања рокова. Тако
су на пример предложени Чачани Миладин
Вукосављевић, књижевник, дугогодишњи
новинар и уредник локалног листа
“Чачански глас”, затим Јасмина Каранац,
новинарка и уредница вести на ТВ Б92,
Бранко Стевановић, новинар РТС-а, Владимир
Никитовић, новинар Блица, Гвозден
Оташевић, новинар Политике, и
Горњомилановчанин Живко Перишић, новинар
Бете.
Међутим,
изгледа да су Пријепољци и Београђани
квалификованији и да боље познају
медијску слику у Чачку.
Глас западне
Србије