cena maline niža od cene koštanja i da tu cenu diktiraju hladnjačari koje, kako kaže, interesuje samo profit u jednoj godini.
„Apelovao sam svih ovih godina na hladnjače, oni će uništiti nacionalni resurs. Njih samo interesuje profit u jednoj godini. Hladnjačari sede na sastanku i kažu da ne žele da podignu cenu. Mi zavisimo od hladnjačara svake godine i nama je spas kad oni ne uspeju da naprave dogovor. Monopol je teško dokazati, a oni se dogovore i krenu ispod cene", rekao je Terzić za Pink.

On kaže da hladnjačari određuju cenu đubriva, cenu preparata repromaterijala, sa 40 posto rabata, i da su tako, dodaje, seljaka doveli u tu situaciju da zavisi od njih, jer, navodi Terzić, oni imaju svoje lance prodavnica prehrambenih roba, pa do poljoprivrednih apoteka.
„Jedan radnik danas vas košta 6.000 dinara, prosečno jedan radnik može da nabere 40 kilograma, to kada podelite dobićete 150 dinara da vas košta samo berba. Ne govorim o ulaganjima, o prolećnoj berbi, o repromaterijalu, đubrivu. Hladnjačari nemaju sluha i ja apelujem sve ove godine na njih, to su ljudi koji gledaju da unište nešto što Srbiji donosi 250 miliona evra", kaže Terzić.

On kaže da resorno ministarstvo ima sluha za njih i da je ministarka Jelena Tanasković ove godine tri puta dolazila u Arilje i Ivanjicu i pričala sa primarnim proizvođačima maline i predstavnicima udruženja.

„Na sastanku u Arilju preksinoć su bili i predstavnici ministarstva, to je za poštovanje, ja sam ih zamolio da nam pomognu da dođemo do socijalne cene malina, kako je rekla ministarka, od 300 dinara, a mi smo u problemu što imamo najveću hladnjaču u Srbiji koja je pre tri nedelje izašla sa cenom od 240 dinara", kaže Terzić.

On je pozvao sve kolege da se udruže i da apeluju na hladnjačare da ne idu ispod cene koštanja, jer će to, kako kaže, uništiti proizvodnju malina i uništiti devizni priliv državi.

GZS/Tanjug