славу обележио једини житељ тог храма, схимонах Арсеније Пејичић. У част преподобног Пимена Великог и домаћинства литургију је пред олтаром овог усамљеничког манастира служио Николај Николић, хорепископ Епархије рашко – призренске у избеглиштву.

Арсеније је до пензионисања био артиљеријски потпуковник српске војске, а затим се предао молитви. Шест година самује на Јелици, у беспуту, а лане му је на мобу саграђена та мала испосница, колико да не кисне. Али, задовољан је, има три кошнице са пчелама, мали пластеник с поврћем и 20 притака парадајза напољу. Тако опастаје, али никад се не би пожалио.

- Срећан сам, кад нисам у молитви онда радим па на смену – каже схимонах Арсеније за Глас западне Србије.

Потпуковник је позвао извештача Гласа западне Србије на славу јер су, поред другог, заједно били на ратиштима по СФРЈ 1991, а Пејичић је касније, (1999) водио своју јединицу у одбрани Космета против српских душмана.

Моли нас да, у планинској тескоби, седнемо у две софре, прво гости, за њима домаћи. А за послужење не беше проблема. Милоје Стевановић није могао да дође али је заповедио да се донесе из КМН – а.

ГЗС/ Г. Оташевић

Света литургија коју држи хорепископ Николај, фото: Г. Оташевић